Arhiva za nebo

Blizanci Početka i Kraja

Posted in 1 with tags , , on 5. decembra 2009. by Galaktički Leptir

Ali kuda vodi proces kreiranja Trinaest Nebesa? Da bi smo odgovorili na ovo pitanje, počećemo od poređenja događaja i fenomena koji su se prvi put pojavili na počecima prvog i poslednjeg od ovih Trinaest Nebesa, odnosno 3115 godine pre nove ere i 1617 godine nove ere. Sa gledišta Maja, ova dva nebesa smatrana su za blizance početka i kraja. Ovo se može videti na gornjoj slici. Ukoliko je prvo nebo započelo pojavom prvih ljudskih civilizacija – pismom, nacijama sa vladarima koji su smatrani božanskim i sa velikim građevinskim radovima – onda je početak Trinaestog Neba obeležen naprednijim izražavanjem tih istih fenomena. (Primetite mogući izvor konfuzije na ovom mestu, u tome da ćemo brojati baktune na tradicionalan način koji počinje od nule, dok će brojanje nebesa započinjati od jedinice.)

Daćemo jedan primer. Ljudska bića su, stimulisana novim SVETLOM na početku prvog baktuna Velikog Ciklusa, naučila da ispisuju prve znakove na glinenim pločicama. Na početku Trinaestog Neba, korišćenje pisma, koje je do tada bilo podvrgnuto značajnim promenama u svom razvoju, umesto toga je pretrpelo velike promene u načinima na koje je distribuirano. Dnevna štampa i uobičajene poštanske usluge, na primer, prvi put su se pojavile u ovo vreme, i nakon početka dvanaestog baktuna pismo je moglo da se koristi za širenje informacija u mnogo većim razmerama nego što je to bilo prethodno. Stoga tvrdim da Trinaesto Nebo predstavlja najviši izraz evolucije koja je započela sa Prvim Nebom, a u međuvremenu je napredovala kroz uticaj drugih nebesa. Tako da parovi blizanaca predstavljaju početke i krajeve nekoliko takvih progresija tokom svetske ere nacija, Velikog Ciklusa.

Početkom Trinaestog Neba desila se i naučna revolucija, kada je heliocentrični svet prokrčio sebi put uprkos otporu katoličke crkve. Kao što je Hoze Argueljes istakao u njegovom Maja Faktoru, to se dogodilo 1619-e godine, na samom početku dvanaestog baktuna, kad je Johan Kepler objavio njegovo epski čuveno delo, De Harmonice Mundi, sa formulama koje opisuju orbitalna kretanja planeta. Keplerov rad je bio poprilično inovativan po tome što je po prvi put za formulisanje zakona prirode bila korišćena viša matematika. Istovremeno, Galileo Galilej je otkrio Jupiterove mesece uz pomoć teleskopa koji je upravo izumeo, i počeo sa primenom eksperimentalnog metoda na mehaničke probleme. U to vreme, pojavio se novi ideal o tome kako bi ljudi trebalo da stiču znanje o prirodi, ideal čiji je najuticajniji predstavnik bio Francuz Rene Dekart. Prema toj zamisli, ljudska bića mogu sticati znanje o svetu koji nas okružuje bivajući objektivni, eksperimentišući i koristeći instrumente, i formulišući matematičke zakone kako bi opisali svoja otkrića. Dekart je takođe izneo i redukcionističku zamisao o razumevanju problema, tako što bi ih razdvojio na njihove najmanje komponente, a zatim te delove ponovo sastavio na ispravan način.

U današnje vreme većina ljudi ovakvo razmišljanje doživljava kao očigledno, pošto je ono formiralo osnovu za tehnološki razvoj modernog sveta. Veći deo našeg obrazovnog sistema takođe je bio dizajniran da studente podučava o zakonima prirode i o njihovim matematičkim formulacijama. Međutim, u vreme Keplera i Galileja, pojam o matematičkom zakonu prirode bio je potpuna novina.

Iz tog razloga je, na početku dvanaestog baktuna, sasvim novi mentalitet dobio na zamahu, mentalitet koji je bio izražen na mnoštvo različitih načina, iako je revolucija u nauci bio najočigledniji od njih. Zbog toga izgleda da na našu percepciju sveta koji nas okružuje utiče, ukoliko je i ne određuje, naročito Nebo koje upravlja. Trinaest Nebesa bi potom odslikavalo napredovanje kroz različite mentalitete, kao što to opisuje hronologija Maja. Ipak, da bi smo mogli da razumemo njen redosled, redosled evolucije božanskog plana, potreban nam je i prostorni okvir – četiri direkcije i njihov centar, iako nam pomenuta hronologija obezbeđuje tačan vremenski okvir za razumevanje istorije naše planete.