Arhiva za kalendar

Kalendar Maja i Transformacija Svesti

Objavljeno u 1 sa oznakama , , na 23. januar 2010. od Galaktički Leptir

Molim Vas da downloadujete knjigu (hrvatski prevod) kliknuvši na link :

http://www.megaupload.com/?d=ZJ2VYUZX

Iskreno,

Vaš Galaktički Leptir

Istorijat Podela Na Hemisfere (drugi deo)

Objavljeno u 1 sa oznakama , , na 15. decembar 2009. od Galaktički Leptir

Kretanje koje je, sa tradicionalno istorijskog gledišta, još teže razumeti jeste ono koje je svoju dominaciju započelo u vreme sledeće promene baktuna, a to je Najezda Mongola. Na početku baktuna 11, Mongoli – koji su dotada bili mali narod koji je čuvao ovce u pustinji Gobi – stigli su istočnu Evropu nakon što su pokorili čitavu Kinu i deo Azije koji im je stajao na putu. Nisu se zaustavljali u svojim osvajanjima sve dok nisu stigli do meridijana koji planetu deli na pola. Mada bi razlog zbog kojeg su zastali mogao ličiti na slučajnost (veliki mongolski Kan je preminuo a jedan od njegovih naslednika koji je rukovodio invazijom želeo je da se vrati u Karakorum kako bi  ispunio pokojnikovu poslednju želju), čini se da je ova “slučajnost” nekako bila deo većeg plana koji se manifestovao u okviru kosmologije četiriju pravaca.

Invazija Mongola

Bilo kako bilo, jedanaesti baktun otpočeo je silovitim kretanjima od istoka ka središnjem meridijanu, a trebalo bi istaći i to da je ovo premeštanje sa istoka pogađalo Evropu upravo na smenama baktuna. Tako da je iste godine kad je započinjao deveti baktun Atila postao vladarem Huna, a 1233-e godine je, na početku baktuna 11, mongolska najezda stigla do istovetne oblasti u istočnoj Evropi.

Ovde možemo zastati da bi smo razmotrili dve stvari. Prva je ta da koristimo hronologiju Velikog Ciklusa koja je zasnovana na tunu, proročkoj godini. Da smo umesto njega koristili kalendar koji je zasnovan na fizičkoj godini, onda on ne bi sa tolikom tačnošću opisao doba u kojima su ove migracije sa istoka podađale Evropu. Vetrovi istorije stoga prate hronologiju koja je zasnovana na tunu. Kao drugo, trebalo bi da primetimo masivni karakter ovih silovitih kretanja. Carstvo koje je stvorio Džingis Kan i njegovi naslednici oko početka jedanaestog baktuna, ostavilo je trag na Rusiji i Aziji koji će trajati nekoliko vekova. Džingis Kan je (1995-e godine),  od strane New York Times-a, izabran i za Čoveka Milenijuma, i to verovatno ne zbog njegovog dobrog ponašanja, već zbog uticaja koji je carstvo koje je on stvorio imalo na istoriju. Mongolska Najezda je ujedinila prostor evroazijskog kontinenta, što je zauzvrat  omogućilo prebacivanje razno-raznih fenomena iz istočne Azije u Evropu, kao što su: barut, kompas, štampanje knjiga i kuga. Kako je baktun napredovao, stvari su počinjale da se kreću i u suprotnom smeru. Glavna stvar koju na ovom mestu valja uvideti jeste ta da kretanja koja se podudaraju sa smenama baktuna ne predstavljaju nikakva minorna događanja koja su “iskopana” samo da bi dokazala teoriju. Mongolskom Najezdom stvoreno je najveće carstvo u ljudskoj istoriji, a pomeranja koja su usledila na počecima drugih promena baktuna imala su implikacije koje su identične po svom značaju.

Konačno na kraju, u ovom ubrzanom napredovanju kroz poslednje promene baktuna, stižemo i do početka baktuna 12. U Centralnoj Evropi ova promena baktuna označena je početkom Tridesetogodišnjeg Rata 1618-e godine, ratom koji je besneo između Katolika i Protestanata. Kao deo ovog scenarija, Švedska se pretvorila u glavnu evropsku silu. 1617-e godine, njen kralj Gustav Adolf  zauzeo je baltičku obalu Rusije, za čim je usledila teritorija današnje Latvije a potom i delovi Prusije (Pruske) od Poljske. Mala ekspanzija u zapadnom smeru je, takođe, evidentna kroz osnivanje kolonije u Severnoj Americi 1638-e godine. Tako da je i dvanaesti baktun započeo kretanjima sa središnjeg meridijana. Švedska država, čiji deo je u to vreme bila i Finska, je počela da igra odlučujuću ulogu u afirmisanju protestantske veroispovesti zbog njene intervencije tokom druge polovine Tridesetogodišnjeg Rata. Rezultat njenog savezništva sa Francuskim i Holandskim naporima za sticanje nezavisnosti od španske krune, bio je de fakto kolaps nemačko-rimskog carstva.

Istovremeno kad i švedska ekspanzija – koja je krenula direktno sa središnjeg meridijana, otpočela je britanska i holandska kolonizacija Severne Amerike, koja će kasnije pripremiti osnove za Sjedinjene Američke Države. Istodobno su se Sijuksi, Čejeni i Arapaho Indijanci pomerili na zapad ka Velikoj Ravnici i istisnuli narode koji su prethodno tamo živeli. Ekspanzija iz Evrope na istok krenula je takođe početkom dvanaestog baktuna, kada su Rusi, nakon što su vek ranije najurili Mongole, osnovali nekoliko gradova u Sibiru i 1639-e godine dosegli pacifički okean. Poslednja dva primera na poseban način ukazuju na to da su se, u to vreme, na velikim udaljenostima od Evrope dešavala kretanja koja su tekla od središnjeg meridijana.

Sumirajući različita pomeranja od i ka središnjem meridijanu planete u vremenima promena baktuna, otkriva nam prilično jasan obrazac, u kojem pokreti od središnjeg meridijana ka istoku i zapadu bivaju inicirani u okviru baktuna sa parnim brojevima, dok su pomeranja ka središnjem meridijanu sa istoka i zapada pokrenuta u baktunima sa neparnim brojevima. Gledište Maja, prema kojem različiti vremenski ciklusi, i različita korespondirajuća Nebesa, poseduju različite karakteristike – izražene kao da su njima vladala različita božanstva – sada počinje da ima smisla. Sudeći po obrascu nasilnih migracija, izgleda da su božanstva koja upravljaju baktunima sa parnim brojevima (njih 7) na neki način drugačija od onih koja upravljaju baktunima sa neparnim brojevima (njih 6).

Tridesetogodišnji Rat

Kao dodatak ovim kretnjama od i ka središnjem meridijanu u pravcu istoka i zapada, čini se da se istorija uz svaki novi parni baktun kreće ka severu, barem prema onome što se može videti u Severnoj Hemisferi. Na ovaj način se, sa južnih lokacija u Egiptu, Sumeriji i Kritu u vreme početka Velikog Ciklusa a tokom baktuna 6 i 8 – istorija kreće ka Grčkoj i Rimu, dok se prema Nemačkoj kreće tokom baktuna 10. U tipičnom smislu, Danska postaje velika sila tokom baktuna 10, dok Švedska, još dalje na severu, postaje sila na početku baktuna 12. Ovo pomeranje na sever u odnosu na gravitaciono središte istorije, dešava se paralelno i u drugim krajevima sveta. U Mezoamerici, ona se kretala od Čiapasa i Gvatemale tokom baktuna 8 i 9, prema Jukatanu tokom baktuna 10, prema Astecima u centralnom Meksiku tokom baktuna 11, i prema Severnoj Americi tokom baktuna 12.

Iako na ovom mestu nisu prikazani detalji, na istorije nacija, kao što su Engleska i Holandija koje su u potpunosti locirane zapadno od središnjeg meridijana, očito je u popriličnoj meri uticao ovaj talasasti obrazac, jer je fokus  njihovih interesovanja, u doba promena baktuna, varirao naizmenično između istoka i zapada.

Smene baktuna

Poglavlje 1: Piramida Kukulkan u Čičen-Ici

Objavljeno u 1 sa oznakama , , , na 30. novembar 2009. od Galaktički Leptir
Pernata Zmija Kecalkoatl (Kukulkan)

 

Od svih legendi pre-kolumbovske Amerike, legenda o Pernatoj Zmiji, koju su Asteci zvali Kecalkoatl a Maje Kukulkan, jedna je od najvažnijih i izgleda najteže razumljivijih, ali uz to i jedna od onih koja se najteže dovode u vezu sa modernim čovekom. Mi čak ne znamo ni kako da je (ili to) opišemo. Da li je Pernata Zmija mit, kult, religija, legenda, osoba, mentalni kompleks, božanstvo, Bog ili šta je već? Sve što možemo reći je to da u nekim od najvećih gradova-hramova drevnog Meksika, na primer Teotihuakanu u okolini današnjeg Meksiko Siti-ja i Čičen-Ici na severnom poluostrvu Jukatan, na svakom koraku nalazimo potvrde o postojanju Pernate Zmije. U Čičen-Ici nailazimo na zmije koje leže u travi, nalaze se i na slikama na zidovima, a na mnoge načine se nalaze i na njihovoj centralnoj piramidi, piramidi Kukulkan. I u Teotihuakanu takođe postoji predivan i značajan hram Kecalkoatla. Uprkos tome, stari narodi nam nisu ostavili nikakav vodič sa objašnjenjem: “Pernata Zmija je . . .” Sve u svemu, njeno postojanje je bilo toliko očito ljudima drevne Srednje Amerike, da oni nisu videli nikakav razlog zbog kojeg bi bilo kome takvo objašnjenje bilo potrebno.

 

Zalazak Sunca na prolećnu ravnodnevnicu nad piramidom Kukulkana u Čičen-Ici

 

Mapa Srednje Amerike sa današnjim granicama

 

Mapa oblasti naseljenih Majama

Ali danas nam takvo objašnjenje izgleda nije ni potrebno. Ponekad “kult” Kecalkoatla prkosi našem razumevanju. Čak i slučajni posetilac ne može da se otrgne utisku da je napredak kulture Maja kroz njihovu arhitekturu i umetnost očigledan, ili je pak istaknut u njihovom sistemu kalendara, astronomiji i matematici. Zašto je onda ova napredna kultura obožavala zmiju, zmiju koja nas je, usput, mnogo puta ismevala? Isto tako izgleda i da fenomen Kecalkoatla ne liči na druge bogove Maja, koji se pojavljuju uglavnom kao deformisani ljudi sa čudnim izgledom. On (Kecalkoatl) izgleda u većoj meri predstavlja natprirodno božanstvo nego što to čine ostali bogovi Maja. Kod Kecalkoatla postoji nešto što ga čini posebnim.

Prolećna ravnodnevnica je veoma poseban događaj za piramidu Kukulkana u Čičen-Ici. Svake godine u ovo vreme, nekih 60.000 hodočasnika iz mnogih krajeva sveta posećuju Čičen-Icu. To se dešava iz razloga što je baš na ovaj dan, i u mnogo manjoj meri na okolne dane, moguće gledati silazak Kukulkana niz jedno od stepeništa na piramidi. Ono što se obelodanjuje na ovaj dan jeste način na koji su sedam trouglova projektovani na stepenište sa ciljem stvaranja pojave zmijske krljušti, čija glava je kip na dnu stepeništa piramide.

Sa ovim fenomenom sam već bio upoznat nekoliko puta, ali pre nego što sam ga zaista i video, bilo mi je teško da razumem u kolikoj meri je zaista veličanstven. Da je bio deo Starog Sveta, stari Grci bi ga sigurno ubrajali među 7 svetskih čuda. Način na koji je piramida Kukulkana pozicionirana i izgrađena da bi proizvela ovaj efekat je zaista zapanjujući. Kad bih sam pokušao da napravim ovakvu piramidu, pojma ne bi imao odakle da počnem. Čak i kad bi znao, nesavladiv zadatak bi i dalje predstavljalo matematičko planiranje njenog dizajna, i to tako da sedam trouglova svetla prošaranih sa 6 trouglastih senki budu projektovani na stepeništu samo na dan prolećne ravnodnevnice. Čitava građevina svedoči o rezonansi sa kosmosom koja je u mnogome superiornija od naše.

“Šta je poruka ove projekcije?” mogli bi smo se upitati. Piramida Kukulkana predstavlja zadnji veliki građevinski poduhvat koji su izvele drevne Maje, i stoga je moguće da prenosi jednu kritičnu poruku. Ukoliko su želele da daju poslednji trijumfalni izraz svoje kulture, tada im je bilo vreme da to i učine. Možda je onda ovo bila poruka koja je služila kako za obrazovanje njihovih savremenika, tako i za razumevanje budućih naraštaja. Oni su znali da će se njihova era na neki način ponoviti, i stoga su osmislili kalendar koji će opisati ovaj ponavljajući vremenski obrazac. Uprkos njihovom velikom interesovanju za praćenje vremena i pedantnom zapisivanju datuma na stelama, Maje su u suštini bezvremene. Ono što su učinili za njihovu sadašnjicu, činili su i za budućnost.

Čičen-Ica je ono što arheolozi zovu tihi grad. To znači da nasuprot ranijim gradovima Maja na jugu, koji su iznenada napušteni oko 800-e godine nove ere, ne postoji puno natpisa koji bi nam govorili o ceremonijama koje su izvodili šamanski kraljevi za vreme smena kalendarskih ciklusa, ili nečega sličnog. Umesto toga, u Čičen-Ici arhitektura je ta koja govori i čovek mora biti otvoren da bi čuo građevine kako govore. A piramida Kukulkana sadrži mnoštvo obrazovnog materijala. Prost primer je taj da kada saberemo broj stepenika na sva četiri stepeništa (4×91) i iskombinujemo ga sa gornjim nivoom, dobijamo broj dana u godini. Važnija ezoterična poruka bila bi to da je piramida građena u hijerarhijskom maniru, sa devet terasa koje simbolizuju Devet Podzemnih Svetova za koje su Maje verovale da obrazuju ovu kreaciju.

Ali hajde da se vratimo na Kecalkoatla (u nastavku ću koristiti raširenije astečko ime za Pernatu Zmiju Kukulkan). Sve standardne knjige o meksičkoj kulturi ponavljaju istovetne opise Kecalkoatla kao da kopiraju jedna drugu: Ime Kecalkoatl izvedeno je od predivne ptice Kecal, nacionalnog simbola Gvatemale, i koatla što u prevodu znači “zmija”. Ime Kecalkoatl znači i “Plemeniti Blizanac”, pošto je imao i večitog rivala, tajanstvenog blizanca Tezkatlipoku, obožavanog od strane moćnih sveštenika koji su bili u sukobu sa onima koji su obožavali Kecalkoatla. Kecalkoatl je predstavljao božanstvo koje se preoblikovalo u planetu Veneru, i u prastara vremena bilo je poštovano širom Srednje Amerike. Bio je i bog vetra, i smatran je jednom od prvih kreacija Stvoriteljevog dualiteta. Doprineo je i stvaranju svesnog univerzuma a u posebnoj meri i stvaranju kulture, umetnosti, nauke i kalendara.

Kecalkoatl ponekad uzima i ljudski oblik. Jednom prilikom se inkarnirao u gradu Tula, glavnom gradu Tolteka u severnom Meksiku, gde je kao bog-kralj vladao od 947 do 999 godine godine nove ere (neki izvori govore i malčice duže) pod imenom Ce Akatl Tipilcin, visoki sveštenik. Pošto je ovaj bog-kralj pokušao da ubedi svoj narod da prestane sa praksom prinošenja ljudskih žrtava, prognan je iz grada od strane poštovalaca Tezkatlipoke. Potom je isčezao i ukrcao se na splav sačinjen od zmija na obali meksičkog zaliva, i nestao na istoku. Prema alternativnoj verziji, otišao je ka poluostrvu Jukatan i gradu Čičen-Ici, gde je duhovno ojačao i vladao mnogo godina. Međutim, pre napuštanja svoje rodne Tule, on se zakleo da će se vratiti na dan Ce Akatl u godini Ce Akatl prema toltečko-astečkom kalendaru, po čemu je i dobio ime. Kao dodatak ovim legendama, postoje i one koje govore o bradatom čoveku svetle puti koji je u dalekoj prošlosti podučavao ljude širom Srednje Amerike. Legenda kaže da će ovaj čovek (po svom povratku) zabosti simetrični (izbalansirani) krst u tlo.

Kada je Hernan Kortzes, španski osvajač, po dolasku u Meksiko zabio krst u tlo na Veliki Petak 1519-e godine, iskrcao se pored mesta sa kojeg je Tipilcin otišao, u blizini današnjeg Verakruza. To se prema astečkom kalendaru dogodilo u godini Ce Akatl (Jedan Trska) i na dan Ce Akatla. Ubrzo posle toga moćni astečki vladar Montezuma Drugi, koji je mogao da podigne vojsku od 100.000 ljudi, saznaje za dolazak bradatih pridošlica bele puti. Makar ispočetka, Montezuma je verovao da Hernan Kortez predstavlja Kecalkoatla koji se vratio, i bojao se da bi njegovom svetu sada mogao doći kraj. Ipak, iz razloga što krst koji je Kortez zabio u Verakruzu nije bio simetričnog oblika, neki meštani su zaključili da Kortez nije bio Kecalkoatl, nego varalica.

U naredne dve godine Kortezova vojska od 350 konkvistadora i 16 konja zajedno sa njihovim domaćim izdajnicima, dovela je do strmoglave propasti velikog astečkog carstva. Kortez je pritom preduzimao mnoge brutalnosti i očigledno je bio vođen uglavnom svojom žudnjom za zlatom i željom da bude prihvaćen od strane španske kraljevske krune, i izgleda da se danas sve strane slažu da Hernan Kortez nije predstavljao Kecalkoatla. Ipak, čovek bi se mogao zapitati zbog čega se moćni vladar Montezuma uznemirio čuvši za dolazak ove male družine. Možda je negde u sebi osećao da su njegovi ljudi delali na načine na koje se to od njih nije očekivalo, delom i zbog toga što su ljudska bića prinosili kao žrtvu. Ca Akatl Tipilzin, bog-kralj i inkarnacija Kecalkoatla, se suprostavljao ovakvom žrtvovanju ljudi, i ovde nailazimo na paralelu sa Isusom Hristom, koji je propovedao prestanak svih prinošenja žrtvi. Ova i mnoge druge paralele između Isusa Hrista i Kecalkoatla, su dovele određene ljude do zaključka da su Hristi i Kecalkoatl po svojoj prirodi zaista istovetni.

Mada nepoznato većem delu sveta, ove priče i njihove varijacije i dalje igraju veoma važnu ulogu u duhovnom nasleđu svih meksikanaca. One, na neki način, omogućavaju meksikancima da ispitaju svoje izmešano indijansko i špansko nasleđe, i da prihvate breme svog porekla. Ipak, danas skoro niko ne zna ko je zapravo bio Kecalkoatl, iako se pojavio u sam osvit srednje-američke civilizacije i za milione ljudi predstavljao predmet obožavanja koje je trajalo bar hiljadu godina. Kroz upoznavanje sa ovim legendama međutim, trebalo bi da budemo svesni da svi opisi Kecalkoatla kao ljudskog bića datiraju iz kasnijih astečko-majanskih zapisa iz 16-og veka, i da su ih ponekad pisali sami Španci. Svi izveštaji iz klasičnog (200-900 godina nove ere) i post-klasičnog perioda (900-1200 godina nove ere) Kecalkoatla opisuju kao božanski princip a ne kao ljudsko biće. Svuda po hramovima u Teotihuakanu i Čičen-Ici vidimo dokaze o prisustvu ovog principa, i jedini simbol obožavanja u Starom Svetu koji bi se po važnosti mogao uporediti sa Kecalkoatlom u Novom Svetu jeste Krst. I možda bi, ukoliko su Kecalkoatl i Krst jedno te isto, o Hristovom povratku mogli nešto naučiti iz povratka Kecalkoatla. Nakon svega, drevni ljudi Srednje Amerike su posedovali mnogo razvijeniji osećaj za proročanstva, nego što ga ima većina nas u današnje vreme. Maje su imale posebno napredan kalendar, koji su koristile kao okvir za svoja proročanstva; koji im je navodno dala Pernata Zmija. Stoga bi, u razmatranju povratka Hristove svesnosti, kalendar Maja bi mogao biti dobro mesto za početak.

Tun Kao Ključni Kalendarski Period Vremena (treći deo)

Objavljeno u 1 sa oznakama , , , na 24. novembar 2009. od Galaktički Leptir

Danas poznajemo barem tri značajne uloge koje je kalendarski sistem zasnovan na tunu igrao među drevnim Majama. Prva od njih bila je ta da je tun smatran proročkom godinom. Stoga bi se na dan započinjanja novog tuna (umesto 365-odnevnog haaba) sveštenici Maja okupljali, palili tamjan i čistili svete knjige devičanskom vodom a potom i čitali iz njih. Pomenute knjige bile su Knjige Chilam Balam (Jaguar Prorok), koje su sadržale informaciju o kalendaru i beležile prošlost njihovih raznih gradova i sela. Jedan od sveštenika bi čitao iz svetih knjiga, održao govor o proročanstvima i predlagao rešenja ukoliko bi izgledalo da se bliže kobna vremena. Ovo nam puno govori o tome kako su Maje sagledavale tun. Pokazuje nam i da su smatrali da bi proučavanje prošlosti  moglo podržati njihova proročanstva i baš se zbog ovog razloga svaki grad brinuo o tome da njegova prošlost ostane sačuvana. To nam takođe govori i da su proročanstva Maja bila zasnovana na tunima ili katunima, koji su bili viđeni kao delovi ‘era’ sa dužim trajanjem. U Knjigama Chilam Balam, proročanstva su u kontinuitetu bila zasnovana na tunu i katunu, a nikada na astronomskoj godini.

Drugo, smene katuna bile su najvažniji periodi za ceremonije koje su slavile klasične Maje (oko 200-te do 900-te godine nove ere), kada bi njihovi božanski šamanski kraljevi, zvani ahauobi, izvodili rituale na piramidama. Ovi šamanski kraljevi bi, na vrhovima piramida, prinosili sopstvenu krv na žrtvu i u stanju transa bi, verovatno delimično izazvanog pomoću psihodeličnih gljiva, stupali u kontakt sa Vizijom Zmije zarad orijentacije u nastupajućem katunu. Mnogi oltari, piramide i građevine bivale su posvećivane na počecima novih katuna.

Ovi vladari bi takođe simbolično posvećivali i stele da bi slavili prolazak određenog broja katuna od početka njihove vladavine ili dana njihovog rođenja. Stoga bi slavili rođendane koji su bili zasnovani na broju 360-dnevnih godina koje su proticale tokom njihovih života. Ovo je očigledno drugačije od onoga što radimo danas, kad datume naših rođenja zasnivamo na fizičkoj umesto na duhovnoj godini. Rođendani bi na primer, kao i svi ostali datumi, bivali zapisivani u formatu 9.18.2.5.17 3 Kaban 0 Pop, što je bio dan kad je kopanski vladar Yax-Pac slavio prvih trideset tunova svog života, svoj trideseti duhovni rođendan. Ovaj format znači da je 9 baktuna, 18 katuna, 2 tuna, 5 uinala i 17 kinova proteklo od početka Velikog Brojanja, dugoročne hronologije koju su koristile drevne Maje. Pomenuti rođendan se izvanredno poklapa sa danom 3 Kaban u okviru tzolkin brojanja, kao i sa danom 0 Pop koji predstavlja prvi dan haaba (baš na koji pada njegov spiritualni rođendan).

Pošto su ovakve ceremonije, na velikoj većini građevina i stela koje potiču iz klasičnog perioda kulture Maja, označene datumima, to je, barem kad je hronologija u pitanju, posao arheologa u velikoj meri učinilo lakšim. Drevne Maje su stavljale veliki naglasak na vreme kad bi se nešto dogodilo ili kada bi građevina bivala posvećivana, i to do te mere da bi označavanje specifičnog datuma bio glavni razlog za posvećivanje građevine. Maje su živele u univerzumu svetoga vremena.

 

Hram Maja u Kopanu

Treća uloga koju je godina od 360 dana imala za Maje, kao što je već napomenuto, bila je u utemeljivanju njihove hronologije, Velikog Brojanja, koje su koristili za beleženje dugih vremenskih perioda. Veliko Brojanje, ono što su Maje nazivale “erom”, sastojalo se od 13 baktuna = 13×400 tunova = 5200 tunova, i ono iznosi oko 5125 solarnih godina. Ovakvo brojanje započeto je 11-og Avgusta 3114 godine pre nove ere, i stoga će prestati nakon 5200×360 = 1.872.000 dana, dana 21. 12. 2012. Ideja koju su Maje imale o “eri” je stoga drugačija od predstave koju su, na primer, imali ljudi u Starom Svetu koja je bila zasnovana na pomeranju (precesiji) Sunčeve ose. Umesto toga, era je predstavljala ciklus stvaranja, koji je na kraju krajeva, bio zasnovan na proročkoj godini od 360 dana odnosno tunu, te ću u period od 13 baktuna, odnosno 400 tunova, u nastavku tumačiti kao Veliki Ciklus.

Modernog čoveka, po svoj prilici, više od bilo čega drugog u vezi sa kalendarskim sistemom Maja fascinira 2012 godina, pošto sama činjenica da se kalendar završava predstavlja odlučujući raskid sa našim aktuelnim konceptom vremena koji je u svojoj biti linearan. 2012-a godina, ponekad brkana sa 2011-om ili 2013-om, je iz tog razloga u sadašnjoj deceniji pominjana u brojnim New Age knjigama kao godina koja označava doba korenitih promena u duhovnoj evoluciji ove planete. Stoga je potrebno znati da ova godina svoj izvor nalazi u takozvanom Velikom Brojanju, hronologiji koje su se Maje držale otprilike hiljadu godina, i jedini način da ustanovimo da li u realnosti ima bilo kakve osnove za nagoveštaj da 2012-a godina ima posebnu važnost, očigledno je da proučavamo stvarnost koja leži ispod Velikog Brojanja.

Stela vladara 18-Zec

Zmija vizije

Da bi stimulisali napor da razumete Veliko Brojanje, trajanje 13 baktuna (13 perioda od po 394 solarne godine) velikog ciklusa su izložene na slici ispod.

 

Trajanje baktuna velikog ciklusa

U pokušaju da rastumačimo značenja ovih različitih baktuna trebalo bi da budemo svesni da je, prema gledištu Maja, posebna božja sila, ili božanstvo, dominiralo svakim periodom vremena. Ovo božanstvo bi, od prvog dana njegovog službovanja, takozvanog dana nameštenja, bilo viđeno kao vladar tog perioda. Stoga bi se, na dan novog nameštenja novoga božanstva, sveštenici Maja okupili da bi ustanovili, procenjujući knjige kalendara i istorijskih zapisa svojih sela, šta bi njihov narod mogao da očekuje u nastupajućem tunu. Procedura je u svojoj suštini ista kao i ona koja će uslediti u ovom blogu, uz značajnu razliku da danas na našem raspolaganju imamo istorijske zapise čitave planete, umesto jednog malenog grada Maja. Koristeći akumulirano znanje istorijskih istraživanja, pokušaćemo da razumemo koje su to energije dominirale svakim od ovih 13 vremenskih perioda, ovih 13 baktuna velikog ciklusa, da bi istražili osnove hronologije koju su koristile Klasične Maje. Za početak je potrebno da provedemo nekoliko trenutaka kako bi razmislili o mogućem istorijskom značaju koji imaju različite godine i ere, predstavljene na tabeli gore.

 

Tun Kao Ključni Kalendarski Period Vremena (drugi deo)

Objavljeno u 1 sa oznakama , , na 23. oktobar 2009. od Galaktički Leptir

ROBBbinsonsw12777-1

Ovakav božanski kalendar bi na određenim mestima bivao dopunjen dodatnim danima da bi se prilagodio poljoprivrednim godinama. Godina od 360 dana takođe je bila poznata i iz drevnog skandinavskog merenja vremena, a mi je na neki način vidimo odslikanu u krugu od 360 stepeni koji potiče iz sumerske civilizacije. Sličan pristup su koristili astrolozi koji su eliptičnu putanju Zemlje oko Sunca u trajanju od godine dana pretvorili u krug podeljen na 360 stepeni. U Knjizi Otkrovenja (12:6 i 12:14) takođe postoji referenca u odnosu na 360-odnevni kalendar koji je smatran za ‘vreme’. Iz svega ovoga možemo zaključiti da je godina od 360 dana korišćena nezavisno u okviru nekoliko različitih kultura a posebice u duhovnim kontekstima odvojenim od poljoprivredne godine. Tibetanci su napravili možda najoriginalniji pokušaj hvatanja u koštac sa neskladom između 360-odnevnih i 365-odnevnih godina, u čemu su isto tako koristili koncept svetog dana, 365/360=24.33 sata, što je malčice duže od fizičkog dana. Stoga bi se fizička godina sastojala od 360 tako podešenih dana. Ovo možda nije preporučljivo, ali ilustruje kako su ljudi u izrazito duhovnim kulturama tragali za razrešenjem tenzije između godine od 360 i 365 dana, na šta smo mi koji danas živimo postali skoro u potpunosti nesvesni. Međutim, ljudska odojčad izgleda da traži identično rešenje. Proučavanje obavljeno na bebama ispod tri meseca starosti ukazuje da njihov prosečni dnevni ritam iznosi 24.33 sata.

Stoga je možda neka značajna Istina, koje su drevne civilizacije bile svesne, sakrivena iza korišćenja 360-odnevne godine jer su, nakon svega, sve one bile svesne da je trajanje astronomske godine bilo nešto duže. Da bi pronašli ovu istinu i uvide o svetu koji su bili na njoj zasnovani, ponovo ćemo pretraživati i to posebno kalendar klasičnih Maja, koji se na našoj planeti ističe po svojoj naprednosti i tačnosti. Ista ta svesnost, koja je razvila ovaj kalendarski sistem (vezan za astronomsku godinu od 365 dana) – takozvana Zapadna svesnost, koji bi drevne Maje nazvale baktun-ima 8 i 9 (otprilike prvih 800 godina nove ere) – predstavlja deo kolektivne svesti čovečanstva koja je dugo vremena bila izgubljena. Verujem da baš ovo saznanje predstavlja deo slagalice koji nedostaje i koje će nam omogućiti da nanovo iskreiramo čitav pogled na svet. Ono što u suštini sugerišem je da kalendari zasnovani na tun-u opisuju procese koji objašnjavaju zašto stvari evoluiraju, kao i to da je ovaj proces evolucije utvrđen preko veoma striktnog vremenskog plana za realizaciju Božijeg nauma u okviru ove kreacije.

Tun Kao Ključni Kalendarski Period Vremena (prvi deo)

Objavljeno u 1 sa oznakama , , na 15. oktobar 2009. od Galaktički Leptir

Centralna jedinica u ovoj tabeli je tun, koji je podeljen na 18 uinal-a od kojih je svaki po 20 dana, odnosno tun se sastoji od 360 dana, koje su Maje nazivale kin(ovi). Kao dodatak ovim osnovnim jedinicama vremena, postojale su i jedinice-umnošci tun-a, poput katun-a, koji je sačinjen od 20 tunova, to jest, 20 ‘godina’ po 360 dana, odnosno 19.7 solarnih godina. 20 takvih katun-a bi potom sačinjavali baktun, a jednačina je glasila 20 x 20 = 202 = 400 tun-ova, koji sa svojim daljim nizanjem generišu jedinice vremena čije je trajanje svakim narednim korakom 20 puta duže od prethodnog. Na prvi pogled, duži periodi vremena generisani na ovakav način mogli bi se učiniti neobjašnjivo velikima. Mogli bi se zapitati zbog čega su Maje nadevale imena vremenskim periodima od oko milijardu godina, dok današnja osoba razmišlja u vremenskom okviru od svega nekoliko decenija.

Uprkos istaknutoj ulozi koju je tun imao kod Klasičnih Maja, ona je u velikoj meri bila ignorisana za vreme nedavnih pokušaja obnavljanja njihovog kalendarskog sistema. Ovo se možda desilo delimično zbog činjenice da on (tun) nije saobrazan fizičkom ciklusu, a delimično i zbog toga što je bio izgubljen i za tradiciju današnjih Maja koje su se, zajedno sa nama preostalima, u sve većem broju prebacivale na astronomske cikluse.

Maje, međutim, nisu bile jedine koje su, među narodima starog veka, sledile godinu od 360 dana. Tako su, na primer, radile i Inke. U suštini, prema kalendarima koji datiraju iz starina, izgleda da je korišćenje godine koja je trajala 360 dana pre bilo pravilo nego izuzetak. Egipatski faraoni su, na primer, računali 360-dnevnu godinu nakon kojih bi usledili “pet dana u godini” tokom kojih su bogovi bili rođeni. Ovo budi sećanje na Maje i Asteke, koji su na sličan način mislili da su bogovi nestali tokom petodnevnog uayaeb-a. Čak štaviše, najraniji sveti zapisi kod Hindu naroda, Vede, daju nam informaciju o kalendaru od 12 meseci od kojih svaki ima po 30 dana, dok su Kinezi sledili 360-odnevnu božansku godinu koja se sastojala od 6 jedinica, od kojih je svaka bila po 60 dana.

CB054961

Kalendari i Za Koje Svrhe Su Korišćeni (drugi deo)

Objavljeno u 1 sa oznakama , , na 12. oktobar 2009. od Galaktički Leptir

Hajde da bacimo pogled na ono za čega kalendari mogu biti korišćeni kao i kako možemo da ih razvrstamo. Kalendari koje danas skoro svi koriste zasnivaju se na gledištu prema kom je vreme primarno fizički fenomen. Ovakvo gledište podržavano je upravo istovetnim načinima koji se danas upotrebljavaju za merenje vremena. Mada je danas svega nekolicina ljudi sposobna da opiše ono što vreme zaista predstavlja, svi se mi naizgled slažemo o tome na koji način merimo neki vremenski period, a to je brojenjem cikličnih pokreta u odnosu na koje se ono (vreme) odnosi. Primeri takvih pokreta (i jedinica vremena) su Zemljina rotacija oko svoje ose (dan), Zemljina rotacija oko Sunca (solarna godina), okretanje Meseca oko Zemlje (mesec) ili mehaničke kazaljke u satovima (koriste se za sekunde).

Interesovanje za fizičke cikluse, a posebno za solarnu godinu, mogu izgledati prirodno pošto oni (ciklusi) određuju i poljoprivrednu godinu. Zbog toga su farmerima, da bi znali u kom periodu godine da zasade useve, i zbog planiranja njihovih poslova u skladu sa smenom godišnjih doba, bili potrebni kalendari koji su zasnovani na solarnoj godini. Stoga je, hiljadama godina, čovečanstvo znalo za solarnu godinu i to da ona iznosi oko 365.25 dana. U Evropi je, na primer, kalendar sa preskokom svake četvrte godine, julijanski kalendar, korišćen za merenje vremena sve dok nije postalo očigledno da kasni u odnosu na fizičku godinu. Kasnio je zbog nesklada između godine koja sadrži 365.25 dana, koja je korišćena u ovom kalendaru i tačne vrednosti astronomske godine, 365.2422 dana. Da bi to ispravio, Papa Gregor XIII je 1582-e godine odlučio da zameni julijanski kalendar sa onim koji bi, kroz  izostavljanje preskakanja dana nakon prolaska nekoliko vekova, preciznije pratio astronomsku godinu. Ovaj kalendar je kasnije dobio i njegovo ime. Uvođenje gregorijanskog kalendara, koji je u današnjem svetu dominantan, je još više osnažilo ideju da kalendari služe za olakšavanje merenja vremena time što se što tačnije pridržavaju astronomske godine.

Maje su, kao i svi narodi koji su živeli od poljoprivrede, koristile kalendar za poljopivrednu godinu, solarnu godinu, za ciklus koji su nazivali haab. Ovaj kalendar se sastojao iz osamnaest 20-odnevnih perioda nazvanih uinali, iza kojih je sledio “period čekanja” od 5 dana nazvan vayeb, za kojeg je rečeno da se bogovi u to vreme odmaraju (18 x 20 + 5 = 365). Haab je stoga drugačiji od kalendara u većini drugih delova sveta, koji su obično zasnovani na mesecima koji traju oko 30 dana. Moje mišljenje je, međutim, da je veoma upitno da li kalendar haab, koji je poput gregorijanskog kalendara zasnovan na astronomskoj godini, ima bilo šta što bi doprinelo današnjem svetu. Stvari ne postaju istinite samo zato što su ih Maje izrekle.

Tako da smo, uprkos činjenici da je svega nekolicini ljudi, makar u industrijalizovanom delu sveta, potreban kalendar da im kaže kada da seju a kad da žanju, i dalje zaglavljeni sa kalendarima koji su zasnovani na fizičkoj godini. U novijoj istoriji, originalna svrha i sveto znamenje Anno Domini (leta gospodnjeg) je kroz gregorijanski kalendar takođe umnogome izgubljeno. Umesto toga, ovaj kalendar je pretvoren u konvenciju pomoću koje točkovi industrije mogu nesputano da se okreću i da omogućavaju ljudima širom planete koordinaciju njihovih ekonomskih aktivnosti. Iako se i dalje koristi za održavanje nekih religijskih festivala, koordinacija ekonomskih aktivnosti – isporuka, plaćanja, rokova prozvodnje – je postala glavnom svrhom sistema kalendara koje danas koristimo. Ljudi ga svakodnevno koriste pri plaćanju svojih računa i sl.

Stoga je moguće da je nešto izgubljeno u našem procesu prilagođavanja fizičkim kalendarima. Sam broj kalendara koje su drevne Maje koristile, međutim, svedoči o bogatstvu koje nije ograničeno samo na fizičko, i to je ono u čemu ćemo možda pronaći kalendar za budućnost. Sa tim na umu, mogu da pomislim na makar tri različite vrste kalendara koje su koristile drevne Maje. Jedan od njih bio je astronomski (haab od 365 dana, Venerin ciklus od 584 dana, Marsov ciklus od 780 dana i mesečev ciklus, koji traju naizmenično 29 i 30 dana), i drugi koji je astrološki (13 x 28 + 1 dan). Treća i najinteresantnija vrsta je, međutim, predstavljena kalendarima poput onog za 360-odnevnu proročku godinu nazvanog tun i 260-odnevnog svetog kalendara nazvanog tzolkin, koji nisu zasnovani na fizičkim fenomenima. Pošto je misao o vremenu kao o nečemu što je zasnovano na fizičkim fenomenima toliko ukorenjena u nama, kalendari koji najviše zbunjuju naše umove su baš oni koji su zasnovani na tunu i tzolkinu. U ovom blogu ću se skoro u potpunosti fokusirati na sistem kalendara koji je zasnovan na tunu, sistemu koji je u periodu Klasičnih Maja igrao preovlađujuću ulogu. Drugi ne-fizički kalendar, tzolkin, koji zapravo i nije vremenski ciklus, biće diskutovan u dodatku ovog bloga, kao i u drugom blogu vezanom za kalendar Maja. Verujem da kroz proučavanje i korišćenje kalendarskog sistema zasnovanog na tunu možemo razviti svesnu pažnju, meta-svesnost, koja će nam omogućiti da razumemo faktore koji utemeljuju evoluciju svesnosti. Tun je aparat pomoću kojeg je moguće da se vratimo u božansko vreme, vreme kojim upravljaju frekvencije nevidljivog univerzuma.

Trebalo bi da primetimo postojanje veoma direktne veze između današnje materijalističke filozofije i linearnog/cikličnog koncepta vremena koje obrazuje naš sadašnji kalendar. Jer ukoliko budemo zasnivali naše načine za merenja vremena na brojanju kružnih pokreta fizičkih objekata, uskoro ćemo prigrliti linearni koncept vremena. Pet mesečevih ciklusa se, drugim rečima rečeno, uskoro pretvaraju u broj 5 na linearnoj skali. Stoga se, iz razloga što je naš koncept vremena linearan/cikličan, i zasnovan na iluziji beskonačnog ponavljanja identičnih ciklusa, on ne može prilagoditi fenomenu evolucije ili kreacije. Nerazdvojiva od našeg linearnog pogleda na vreme jeste predstava o vremenu kao beskonačnom ponavljanju ciklusa bez ikakvog početka ili kraja. Sa takvom linearnom perspektivom vremena izgledalo je da čovečanstvo ne ide u nikakvom posebnom smeru, a život je izgledao kao da nema nikakvog smisla, sa svim posledicama koje takav stav ima na ambijent koji predstavlja naša planeta.

Ovaj linearni/ciklični pogled na vreme koji je ukodiran u naše kalendare se zato savršeno poklapa sa materijalističkim mišljenjem da ne postoji Bog, i da ovaj univerzum ne evoluira u skladu sa božijim planom ili kreacijom. Sa ciljem pronalaženja staze ka duhovnim procesima evolucije univerzuma, potrebno je da zamenimo materijalistički/linearni/ciklični pogled na vreme, sa periodima stvaranja zasnovanim na kalendaru Maja po imenu tun.

Poglavlje 2: Sistem Kalendara Drevnih Maja

Objavljeno u 1 sa oznakama , , na 10. oktobar 2009. od Galaktički Leptir

Kalendari i Za Koje Svrhe Su Korišćeni (prvi deo)

Broj ljudi koje privlači kalendar Maja u stalnom je porastu. Mnogi od njih duboko intuitivno osećaju da kalendar Maja odslikava veće istine u odnosu na trenutno dominirajući gregorijanski kalendar, i u odnosu na bilo koji drugi kalendar koji je trenutno u upotrebi širom sveta. Osećam da nedavni porast interesovanja za ovaj drevni kalendar, koji je sve drugo osim nestao pre hiljadu godina, označava da ćemo uskoro zakoračiti u razdoblje koje donosi novu svesnost o vremenu, eru koja je, kao što ćemo videti, sama po sebi predvidljiva sa stanovništa kalendara Maja. Stoga ću u ovom poglavlju ukratko opisati, bez ambicije da budem iscrpan, ono što osećam da su najvažniji aspekti kalendara Maja za ljude koji žive u današnje vreme. U poglavljima koja slede, tragaćemo za odgovorima zbog kojih smatram da je ovaj predmet od suštinske važnosti za svakog od nas.

Koncept kalendara Maja, međutim, nije toliko nedvosmislen kao bi to što isprva moglo izgledati. Maje su koristile nekoliko različitih kalendara, kalendara koji su bili korišćeni u različite svrhe i u različitim kontekstima. Odabrane osobe koje su bile zadužene za beleženje različitih dana su održavale njihov kontinuitet. Ovi “beležnici dana” su paralelno radili sa možda oko 20 različitih kalendara, kalendara koji su na mnoge načine bili povezani jedni s drugima. Na svu ovu raznolikost dodajmo i činjenicu da su neki tipovi kalendara tokom vremena pretrpeli promene a neke od tih promena su varirale u okviru različitih kultura unutar srednje-američkog regiona. Zato je mnogo tačnije govoriti o kalendarskom sistemu Maja, sistemu koji omogućava višestruki izbor za tokom karakterizacije određenog dana u godini.

Utvrditi koje kalendare da proučavamo zavisi od svrhe za koju je potrebno da budu korišćeni. Neki od kalendara koje su koristile Maje u stvarnosti možda nemaju nikakvu prednost u poređenju sa kalendarima koji se danas nalaze u upotrebi. Drugi kalendari, uključujući neke koje ni same Maje dugo vremena nisu koristile, mogu predstavljati nezamenljive alatke za budućnost i mogu poslužiti za pokretanje potpune promene u našem pogledu na svet. Na globalnom nivou, oni mogu doprineti promeni danas vladajućeg materijalističkog pogleda na svet, ka shvatanju da je stvarnost u kojoj živimo po svojoj prirodi duhovna (spiritualna). Na individualnom nivou, korišćenje novog kalendara osobu može učiniti svesnom njene istinske misije u životu putem šireg pogleda na svet koji on (kalendar) neguje. Ukoliko smo bili slepi za ovakva shvatanja, to je delimično zbog toga što kalendari kondicioniraju (uslovljavaju) naš način razmišljanja na najpodmukliji način. Kalendar ne liči na filozofsku konstataciju. Ne izgleda kao nešto što aktivno podržava određeni pogled na svet, a to je, ipak, upravo to što on čini. U velikoj meri smo, zbog korišćenja pogrešnih kalendara, zavedeni materijalističkim iluzijama. Pritisak koji ide u smeru korišćenja istog kalendara za sve ljude u još većoj meri pojačava čovekovu prikovanost ovakvim iluzijama.

Uvodna Reč

Objavljeno u 1 sa oznakama , , na 4. oktobar 2009. od Galaktički Leptir

Maje su mistične. Na taj način je ova drevna kultura oduvek bila prikazivana, a tokom nedavne navale interesovanja za Maje, dugačkim nizom dokumentarnih filmova predstavljena je slika ljudi koji praktikuju pogled na svet koji je modernom čoveku veoma težak za razumevanje. Jedna od enigmi koja je oduvek bila naglašavana bio je napredak njihove nauke a iznad svega njihov kalendar. Maje su oduvek bile opisivane kao ljudi koji su bili opsednuti s vremenom, a ova opsesija je kodirana u njihovom enigmatskom kalendaru, u kom izgleda bogovi igraju često kobnu ulogu.

I naravno, za civilizaciju kao što je naša, koja je institucionalizovala oštru liniju razgraničenja između religije i nauke – u kojoj sveštenik nema ovlašćenja da govori o naučnim stvarima a univerzitetski profesor nema ovlašćenja da govori o religioznim načelima – u utvrđenom pogledu na svet, sage o Majama mogu da izgledaju samo kao misterije. Ali smo u stvari možda zapravo mi ti koji su, živeći savremenim načinom života, u civilizaciji koja je izgubila najveći deo svog kontakta sa živim kosmosom i božanskom stvarnošću, postali misteriozni i enigmatični. I možda baš zbog tog razloga i ne možemo da izbegnemo Maje. Čovečanstvo je ono što teži povratku i verovatno će, barem dok ne naučimo ono što ima da se nauči od njih, mnogi ljudi intuitivno osećati da rešenja za mnoge zagonetke ljudske egzistencije svoje poreklo vode od Maja. Otuda smo tokom proteklih nekoliko decenija svedoci pojačanog interesovanja za kalendar Maja.

Izgleda kao da postoji nešto u samoj reči “Maja” što nam govori o njenoj važnosti. Maja je bilo ime Budine majke. Isto tako, Maja je bilo ime rimske boginje proleća od koje je ime dobio mesec Maj, i uz malo proširenje, bilo je to i ime Isusove majke Marije. Izgleda kao da zvuk reči Maja ima neko univerzalno značenje koje je usađeno u svesti ljudi, jer su mu različite kulture davale značenja poput “majke svetla”, “majke duha” i “majke znanja”. Možda ne baš samog znanja, nego porekla, dubljeg ženskog izvorišta znanja. Iz tog razloga potragu za Majama razumem kao potragu za poreklom znanja, a tu potragu za poreklom  sam shvatio kao sredstvo za ponovno iznalaženje pogleda na svet prema kome naši životi mogu biti razumevani kao osmišljen, novi pogled na svet koji je jedinstven i u kojem ne postoji linija podele između nauke i duhovnosti.

Imajući u vidu da su Maje živele u univerzumu koji je bio posvećen vremenu, izgleda da ključ za razumevanje ovakvog pogleda na svet leži u shvatanju, i objašnjavanju u suštinskom smislu, kalendara u kom je njihovo znanje o svetom vremenu bilo kodirano. Šta u stvarnosti predstavlja objašnjenje kalendara Maja, međutim, zavisi od čovekove perspektive. Očigledno, za drevne Maje nije postojalo ništa što bi bilo potrebno objašnjavati. Za mene međutim, izgleda da je potrebno prevesti značenje kalendara Maja, i to na način koji je takav da ga mogu razumeti i tradicije koje su drugačije od njihove. Napraviti takav prevod znači i objasniti kalendar Maja, što predstavlja cilj koji sam za svoje istraživanje postavio.

Imajući sve to u vidu, na jednom nivou sam iznenađen kada me propituju o tome šta je to pokrenulo moje interesovanje za kalendar Maja. “Kako je moguće da ne budete zainteresovani za kalendar Maja?” pomislim tiho, a ponekad bih osetio da osoba postavlja to pitanje sa namerom da stavi poklopac na strahovitu moć objašnjenja koju poseduje kalendar Maja, kao i na rezultat koji predstavlja potresanje (iz temelja) pogleda na svet bilo koje osobe. Moj verbalni odgovor na to pitanje se, međutim, obično sastoji u ukazivanju da je civilizacija Maja, i drevna meksička civilizacija uopšte, bila veoma napredna i značajna za istoriju naše planete. U vreme kad je London bio samo selo, Tikal i Teotihuakan su svaki imali po 100.000 stanovnika ili više, što znači da ignorisanje (od strane današnje globalne kulture) doprinosa koje su ove civilizacije napravile predstavlja veliku aroganciju. Ne postoji nikakav razlog za nas koji živimo u današnjici da korene naše nauke nalazimo isključivo u antičkoj grčkoj.

Sem toga, većina ljudi izgleda da je nezadovoljna sa tako bezličnim odgovorom. Oni osećaju da ima nečega u tome. I da, moram da priznam, nisu baš svi današnji naučnici pohodili džungle Gvatemale u svojoj potrazi za istinom, a posebno ne oni iz udaljene Švedske. Takođe moram priznati da su značajni doprinosi u proučavanju kalendara Maja često dolazili iz veoma neočekivanih izvora – od čudaka – gledano sa uobičajene akademske perspektive. U istoriji Majanizma postoje mnogi primeri za gore izrečeno: Ernst Forsterman, bibliotekar iz Danzig-a koji je svojim proučavanjem drezdenskog kodeksa omogućio ključne uvide u strukturu kalendara Maja; Joseph Goodman, gazda novinske kuće u kojoj je radio Mark Twain, koji je otkrio povezanost između Velikog Brojanja i gregorijanskog kalendara; Yuri Knorozov, lenjingradski etnolog koji je dešifrovao majansko pismo i koji pritom nikada nije ni posetio zemlju Maja; Frank Waters i Hose Arguelles, istoričari sa ezoteričnim sklonostima, koji su skicirali načine za interpretaciju kalendara Maja koji u mnogome prevazilaze dominirajući materijalistički pogled na svet. Čak je i pokojna Linda Schele, profesorica na univerzitetu Teksas, izgleda sa svojom, kako bi sama imala običaj da kaže, provincijskom prošlošću doživljavala sebe kao autsajdera u akademskom svetu.

A možda je tako i moralo biti. Ukoliko je razumevanje kalendara Maja nešto što podrazumeva ne samo naučni proboj, ne samo još jednu promenu obrazaca, već i kompletnu reviziju našeg razumevanja sveta i onoga što zapravo znači biti ljudskim bićem, onda ne možemo očekivati da oni koji se upuštaju u njegovo proučavanje hodaju utabanom stazom, a pretpostavljam da ovo nije bio slučaj ni sa mnom. Događaji mistične prirode su verovatno vodili svakoga ko je ulazio u proučavanje Maja.

Najneobičniji primer takvog mističnog događaja u istoriji Majanizma je verovatno onaj koji je vodio Knorozova ka prevođenju majanskih simbola, i vredan je spominjanja. Tokom drugog svetskog rata Yuri Knorozov je bio mladi student u Lenjingradu sve dok nije mobilisan u Crvenu Armiju, služio je u jedinici koja je opsedala Berlin i koja je stavila tačku na Hitlerovu vladavinu u Nemačkoj. Tokom završnog napada na Berlin, ugledao je Nacionalnu Biblioteku u plamenu i stoga pohitao i nasumice ugrabio knjigu da bi je spasio od vatre. Za pomenutu knjigu se ispostavilo da je faksimil jedina tri preživela Kodeksa Maja koji su u to vreme bili poznati, knjigu koja teško da je bila pristupačna u bilo kojoj knjižari u Staljinovoj Rusiji. Po povratku u Rusiju, bio je podstican na razbijanje majanskog koda, majanske logografije, i sedam godina kasnije objavio je rešenje u ruskom lingvističkom žurnalu. To što je bilo potrebno da prođe trideset godina da bi se to rešenje prihvatilo na zapadu predstavlja posebnu priču. Mogu samo da zamislim kako je njegova odluka da ugrabi baš tu knjigu predstavljala mistični događaj koji ga je usmerio na njegovu misiju u životu.

Stoga izgleda da postoji nevidljivi univerzum koji omogućava upravljanje tokovima događaja, mada mnogi naučnici ne žele spremno da govore o takvim stvarima. Nikakve stvari tako neobične prirode nisu upravljale mojom sopstvenom potragom za misterijom Maja, ali ipak možda nije ni bilo potrebe za svim tim da bih se pokrenuo. Bio sam prirodno privučen materijom a bio sam i otvoren za putovanja. Moj prvi kontakt sa Meksikom bio je 1971-e, kada sam prešao granicu iz Kalifornije ka pustinji Sonora. Osetio sam nagon da idem dalje da bih video piramide. Kvalitet i pogon naših automobila u to vreme, međutim, teško da nas je podsticao na takvo putovanje i zato smo se vratili u SAD. Ali Meksiko me je i dalje privlačio. Bivajući da sam bio podizan u okruženju evropskih intlektualaca i premda mi je istorija Evrope bila poprilično poznata, sama činjenica da su te piramide i postojale u Novom Svetu predstavljalo je enigmu za mene.

A to je zaista enigma, mada se većina ljudi obično ne zaustave da bi razmislili o tome: Ukoliko su oba kontinenta bila nastanjena ljudskim bićima tokom otprilike 30.ooo godina, kako su onda ti ljudi nezavisno jedni od drugih počeli da razvijaju civilizacije samo tokom poslednjih 5.000 godina a izgleda i da su to uradili paralelno jedni s drugima? Pri ovom prvom prelasku meksičke granice otišao sam onoliko daleko koliko je bilo potrebno da bi počeo da proučavam enigmu, a kad sam se vratio u Švedsku i započeo rad na diplomskom ispitu iz toksikologije, druge stvari su mi izbile u prvi plan.

Ali nešto me je primoralo da se vratim, i tako sam odlučio da naučim malo španskog i da se nastanim kod jedne meksičke porodice u Novembru 1979, nakon čega me je trećerazredni voz dovezao do Meride, Jukatana i Gvatemale. I nešto mi se tamo dogodilo. Zaljubio sam se u narod Maja, koji su mi izgleda, preko malih znakova, saopštavali da sam tamo iz nekog posebnog razloga. Izgleda da su u meni ugledali nešto što ja sam nisam video. Tako da sam se u Švedsku vratio srećan, sa unutrašnjom spoznajom o sopstvenoj svrsi u životu, mada još uvek nisam znao šta je ona predstavljala, svoju sobu sam ukrasio sa prekrasnim majanskim tkaninama da bih ovaj osećaj za svrhu održao živim.

Ali u ovom trenutku, opsežniji kontakt sa Meksikom je takođe predstavljao enigmu. Kao biolog i student medicine bio sam treniran da razmiljam o životu kao o slučajnosti, ali zašto sam onda imao taj osećaj da je život posedovao svrhu koja mi je data od strane nečega što je veće od mene? Ovo je izgledalo kao kontradikcija koja je zahtevala razrešenje. Posebno za vreme mog premeštaja u Seattle, iskustva zapanjujućih sinhroniciteta postajala su pravilo umesto da budu izuzetak, na ovom vrhuncu američkog New Age pokreta. I sama činjenica da je relativno rasprostranjena proslava Harmonijske Konvergencije bila zasnovana na vezi sa kalendarom Maja – sa danima 1 Imix i 2 Ik u klasičnom tzolkin brojanju – učinila je da shvatim da nisam bio sam u svojoj inspiraciji Majama.

Nekoliko duhovnih hodočašća ka zemlji Maja me je potom dublje usidrilo u njihov način razmišljanja. Ali tek sam, po svom preseljenju natrag u Švedsku 1994, ozbiljno počeo da radim sa njihovim kalendarom i postavio sebi za cilj njegovo razjašnjenje, da bi nekako preneo njegovo značenje modernim ljudima. A postojao je i razlog zbog kojeg sam se vratio da radim ovaj posao. Geospiritualna pozicija Švedske bila je veoma povoljna prema opisu majanskog kalendara, izgovoreno u terminima koji su razumljivi za moderne ljude. I možda je, u tom smislu, takođe postojao i razlog za sticanje temeljnog naučnog obrazovanja. To mi je pružilo dublje poštovanje za naučni metod i za njegovo insistiranje na činjenicama i logici. Ne želim da tvrdim da se moje interpretacije ne mogu ispitivati, samo da su zasnovane na činjenicama i vremenskim odrednicama koje prihvata današnja nauka. Iz tog razloga, civilizacije i svetovi za čije postojanje ne postoje dokazi, nasuprot najskorijih ezoteričnih pokušaja u ujedinjavanju nauke i duhovnosti, nisu deo slike koja je ovde predstavljena.

A ipak, uprkos ovakvom empirijskom pristupu ova knjiga nije namenjena prvenstveno naučnicima, stoga da sam izbegao pravljenje velikog broja referenci ili predstavljanje dugih i komplikovanih argumenata sa ciljem podupiranja mojih razmišljanja. Većina činjenica može, međutim, biti lako proverena u bilo kojoj enciklopediji novijeg datuma. Detaljnija prezentacija, sa referencama i detaljnijim zaključcima i opisima svih ciklusa kreacija koji su uključeni, će umesto toga biti prezentovana u mom još (do tada) ne objavljenom rukopisu pod nazivom Teorija Svega – Evolucija Svesnosti i Postojanje Boga Dokazano Pomoću Nauke o Vremenu Maja, za koju se nadam da će jednoga dana izaći u javnost.

I sve to iz razloga što, nažalost, kalendar Maja predstavlja jedino izuzetno učenje sa kojim, u okvirima modernog školstva, moram pretpostaviti da velika većina čitalaca još nije ni upoznata. Iz ovog razloga, i da ne bi nepotrebno opterećivao prezentaciju sa previše detalja, diskusije o tzolkinu i još neke vruće teme sam postavio u dodatku. Nadam se da će na kraju većina ljudi biti upoznata sa bogatstvima koja nudi kalendar Maja, da će ih primeniti u svojim životima i da će koristiti kalendar Maja makar kao dodatak sadašnjem kalendaru, iako je veći deo ovog bloga usmeren na prezentaciju sveukupne perspektive u vezi sa njegovim značenjem.

Na kraju, želeo bih da kažem da objavljivanje majanskog pogleda na stvari ili donošenje majanske poruke čovečanstvu nikada nisam video kao svoju misiju. Smatram da su Maje najbolje opremljeni da to sami urade. Moj udeo u ovoj knjizi predstavlja potragu za suštinom onoga što je univerzalno u majanskom kalendaru. Tako da ovo ne predstavlja knjigu koju su pisale Maje ili knjigu koja tvrdi da su u njoj izneta viđenja onako kako ih Maje doživljavaju. Sam sam odgovoran za ove misli.

Niti je ovo knjiga o Majama. Ja nisam antropolog koji proučava Maje ili njihov kalendar sa neke već utvrđene spoljašnje pozicije. To je knjiga delimično inspirisana Majama, ali isto tako i mnogim drugim izvorima. Više sam kao svoj zadatak video saopštavanje modernim ljudima onoga što kalendar Maja znači za nas i za našu sadašnju civilizaciju, zato što je danas potrebno da shvatimo, iznad svega, da je kalendar Maja univerzalni kalendar koji poseduje potencijalnu vrednost za čitavo čovečanstvo, bez obzira na religiju, rasu, pol ili političke ideje. Kalendar su možda izmislile Maje, ali fenomen koji on opisuje dešava se u današnje vreme i uglavnom u drugim delovima sveta, mada to većina ljudi ne zna. Odatle i dolazi potencijal za ujedinjavanje ne samo religijskih tradicija sveta već isto tako i raznih fragmentiranih disciplina moderne nauke, i u tom procesu ujedinjavanje celokupne nauke sa religijom. Pravilno shvaćeno, kalendar Maja je stoga alatka za ujedinjavanje čovečanstva i njegovih različitih tradicija mišljenja, kao i njegovog osvešćivanja da postoji svrha za naš život na ovoj zemlji, i taj život je deo većeg plana. Iznad svega, to je alatka za prevazilaženje granica i promovisanje uzvišene zajedničke perspektive među svim ljudskim bićima. Nadam se da ćete se složiti sa mnom i stoga poželeti da učestvujete u rasprostranjivanju ovakve perspektive.

Carl Johan Calleman,

Sundborn, Švedska, na plameni dan 4 Ahau, 1.3.o galaktičkog podzemlja (28. Februar 2000)

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.