Arhiva za Kalendar Maja

Kalendar Maja i Transformacija Svesti

Posted in 1 with tags , , on 23. januara 2010. by Galaktički Leptir

Molim Vas da downloadujete knjigu (hrvatski prevod) kliknuvši na link :

http://www.megaupload.com/?d=ZJ2VYUZX

Iskreno,

Vaš Galaktički Leptir

Advertisements

Tun Kao Ključni Kalendarski Period Vremena (prvi deo)

Posted in 1 with tags , , on 15. oktobra 2009. by Galaktički Leptir

Centralna jedinica u ovoj tabeli je tun, koji je podeljen na 18 uinal-a od kojih je svaki po 20 dana, odnosno tun se sastoji od 360 dana, koje su Maje nazivale kin(ovi). Kao dodatak ovim osnovnim jedinicama vremena, postojale su i jedinice-umnošci tun-a, poput katun-a, koji je sačinjen od 20 tunova, to jest, 20 ‘godina’ po 360 dana, odnosno 19.7 solarnih godina. 20 takvih katun-a bi potom sačinjavali baktun, a jednačina je glasila 20 x 20 = 202 = 400 tun-ova, koji sa svojim daljim nizanjem generišu jedinice vremena čije je trajanje svakim narednim korakom 20 puta duže od prethodnog. Na prvi pogled, duži periodi vremena generisani na ovakav način mogli bi se učiniti neobjašnjivo velikima. Mogli bi se zapitati zbog čega su Maje nadevale imena vremenskim periodima od oko milijardu godina, dok današnja osoba razmišlja u vremenskom okviru od svega nekoliko decenija.

Uprkos istaknutoj ulozi koju je tun imao kod Klasičnih Maja, ona je u velikoj meri bila ignorisana za vreme nedavnih pokušaja obnavljanja njihovog kalendarskog sistema. Ovo se možda desilo delimično zbog činjenice da on (tun) nije saobrazan fizičkom ciklusu, a delimično i zbog toga što je bio izgubljen i za tradiciju današnjih Maja koje su se, zajedno sa nama preostalima, u sve većem broju prebacivale na astronomske cikluse.

Maje, međutim, nisu bile jedine koje su, među narodima starog veka, sledile godinu od 360 dana. Tako su, na primer, radile i Inke. U suštini, prema kalendarima koji datiraju iz starina, izgleda da je korišćenje godine koja je trajala 360 dana pre bilo pravilo nego izuzetak. Egipatski faraoni su, na primer, računali 360-dnevnu godinu nakon kojih bi usledili “pet dana u godini” tokom kojih su bogovi bili rođeni. Ovo budi sećanje na Maje i Asteke, koji su na sličan način mislili da su bogovi nestali tokom petodnevnog uayaeb-a. Čak štaviše, najraniji sveti zapisi kod Hindu naroda, Vede, daju nam informaciju o kalendaru od 12 meseci od kojih svaki ima po 30 dana, dok su Kinezi sledili 360-odnevnu božansku godinu koja se sastojala od 6 jedinica, od kojih je svaka bila po 60 dana.

CB054961

Kalendari i Za Koje Svrhe Su Korišćeni (drugi deo)

Posted in 1 with tags , , on 12. oktobra 2009. by Galaktički Leptir

Hajde da bacimo pogled na ono za čega kalendari mogu biti korišćeni kao i kako možemo da ih razvrstamo. Kalendari koje danas skoro svi koriste zasnivaju se na gledištu prema kom je vreme primarno fizički fenomen. Ovakvo gledište podržavano je upravo istovetnim načinima koji se danas upotrebljavaju za merenje vremena. Mada je danas svega nekolicina ljudi sposobna da opiše ono što vreme zaista predstavlja, svi se mi naizgled slažemo o tome na koji način merimo neki vremenski period, a to je brojenjem cikličnih pokreta u odnosu na koje se ono (vreme) odnosi. Primeri takvih pokreta (i jedinica vremena) su Zemljina rotacija oko svoje ose (dan), Zemljina rotacija oko Sunca (solarna godina), okretanje Meseca oko Zemlje (mesec) ili mehaničke kazaljke u satovima (koriste se za sekunde).

Interesovanje za fizičke cikluse, a posebno za solarnu godinu, mogu izgledati prirodno pošto oni (ciklusi) određuju i poljoprivrednu godinu. Zbog toga su farmerima, da bi znali u kom periodu godine da zasade useve, i zbog planiranja njihovih poslova u skladu sa smenom godišnjih doba, bili potrebni kalendari koji su zasnovani na solarnoj godini. Stoga je, hiljadama godina, čovečanstvo znalo za solarnu godinu i to da ona iznosi oko 365.25 dana. U Evropi je, na primer, kalendar sa preskokom svake četvrte godine, julijanski kalendar, korišćen za merenje vremena sve dok nije postalo očigledno da kasni u odnosu na fizičku godinu. Kasnio je zbog nesklada između godine koja sadrži 365.25 dana, koja je korišćena u ovom kalendaru i tačne vrednosti astronomske godine, 365.2422 dana. Da bi to ispravio, Papa Gregor XIII je 1582-e godine odlučio da zameni julijanski kalendar sa onim koji bi, kroz  izostavljanje preskakanja dana nakon prolaska nekoliko vekova, preciznije pratio astronomsku godinu. Ovaj kalendar je kasnije dobio i njegovo ime. Uvođenje gregorijanskog kalendara, koji je u današnjem svetu dominantan, je još više osnažilo ideju da kalendari služe za olakšavanje merenja vremena time što se što tačnije pridržavaju astronomske godine.

Maje su, kao i svi narodi koji su živeli od poljoprivrede, koristile kalendar za poljopivrednu godinu, solarnu godinu, za ciklus koji su nazivali haab. Ovaj kalendar se sastojao iz osamnaest 20-odnevnih perioda nazvanih uinali, iza kojih je sledio “period čekanja” od 5 dana nazvan vayeb, za kojeg je rečeno da se bogovi u to vreme odmaraju (18 x 20 + 5 = 365). Haab je stoga drugačiji od kalendara u većini drugih delova sveta, koji su obično zasnovani na mesecima koji traju oko 30 dana. Moje mišljenje je, međutim, da je veoma upitno da li kalendar haab, koji je poput gregorijanskog kalendara zasnovan na astronomskoj godini, ima bilo šta što bi doprinelo današnjem svetu. Stvari ne postaju istinite samo zato što su ih Maje izrekle.

Tako da smo, uprkos činjenici da je svega nekolicini ljudi, makar u industrijalizovanom delu sveta, potreban kalendar da im kaže kada da seju a kad da žanju, i dalje zaglavljeni sa kalendarima koji su zasnovani na fizičkoj godini. U novijoj istoriji, originalna svrha i sveto znamenje Anno Domini (leta gospodnjeg) je kroz gregorijanski kalendar takođe umnogome izgubljeno. Umesto toga, ovaj kalendar je pretvoren u konvenciju pomoću koje točkovi industrije mogu nesputano da se okreću i da omogućavaju ljudima širom planete koordinaciju njihovih ekonomskih aktivnosti. Iako se i dalje koristi za održavanje nekih religijskih festivala, koordinacija ekonomskih aktivnosti – isporuka, plaćanja, rokova prozvodnje – je postala glavnom svrhom sistema kalendara koje danas koristimo. Ljudi ga svakodnevno koriste pri plaćanju svojih računa i sl.

Stoga je moguće da je nešto izgubljeno u našem procesu prilagođavanja fizičkim kalendarima. Sam broj kalendara koje su drevne Maje koristile, međutim, svedoči o bogatstvu koje nije ograničeno samo na fizičko, i to je ono u čemu ćemo možda pronaći kalendar za budućnost. Sa tim na umu, mogu da pomislim na makar tri različite vrste kalendara koje su koristile drevne Maje. Jedan od njih bio je astronomski (haab od 365 dana, Venerin ciklus od 584 dana, Marsov ciklus od 780 dana i mesečev ciklus, koji traju naizmenično 29 i 30 dana), i drugi koji je astrološki (13 x 28 + 1 dan). Treća i najinteresantnija vrsta je, međutim, predstavljena kalendarima poput onog za 360-odnevnu proročku godinu nazvanog tun i 260-odnevnog svetog kalendara nazvanog tzolkin, koji nisu zasnovani na fizičkim fenomenima. Pošto je misao o vremenu kao o nečemu što je zasnovano na fizičkim fenomenima toliko ukorenjena u nama, kalendari koji najviše zbunjuju naše umove su baš oni koji su zasnovani na tunu i tzolkinu. U ovom blogu ću se skoro u potpunosti fokusirati na sistem kalendara koji je zasnovan na tunu, sistemu koji je u periodu Klasičnih Maja igrao preovlađujuću ulogu. Drugi ne-fizički kalendar, tzolkin, koji zapravo i nije vremenski ciklus, biće diskutovan u dodatku ovog bloga, kao i u drugom blogu vezanom za kalendar Maja. Verujem da kroz proučavanje i korišćenje kalendarskog sistema zasnovanog na tunu možemo razviti svesnu pažnju, meta-svesnost, koja će nam omogućiti da razumemo faktore koji utemeljuju evoluciju svesnosti. Tun je aparat pomoću kojeg je moguće da se vratimo u božansko vreme, vreme kojim upravljaju frekvencije nevidljivog univerzuma.

Trebalo bi da primetimo postojanje veoma direktne veze između današnje materijalističke filozofije i linearnog/cikličnog koncepta vremena koje obrazuje naš sadašnji kalendar. Jer ukoliko budemo zasnivali naše načine za merenja vremena na brojanju kružnih pokreta fizičkih objekata, uskoro ćemo prigrliti linearni koncept vremena. Pet mesečevih ciklusa se, drugim rečima rečeno, uskoro pretvaraju u broj 5 na linearnoj skali. Stoga se, iz razloga što je naš koncept vremena linearan/cikličan, i zasnovan na iluziji beskonačnog ponavljanja identičnih ciklusa, on ne može prilagoditi fenomenu evolucije ili kreacije. Nerazdvojiva od našeg linearnog pogleda na vreme jeste predstava o vremenu kao beskonačnom ponavljanju ciklusa bez ikakvog početka ili kraja. Sa takvom linearnom perspektivom vremena izgledalo je da čovečanstvo ne ide u nikakvom posebnom smeru, a život je izgledao kao da nema nikakvog smisla, sa svim posledicama koje takav stav ima na ambijent koji predstavlja naša planeta.

Ovaj linearni/ciklični pogled na vreme koji je ukodiran u naše kalendare se zato savršeno poklapa sa materijalističkim mišljenjem da ne postoji Bog, i da ovaj univerzum ne evoluira u skladu sa božijim planom ili kreacijom. Sa ciljem pronalaženja staze ka duhovnim procesima evolucije univerzuma, potrebno je da zamenimo materijalistički/linearni/ciklični pogled na vreme, sa periodima stvaranja zasnovanim na kalendaru Maja po imenu tun.

Uvodna Reč

Posted in 1 with tags , , on 4. oktobra 2009. by Galaktički Leptir

Maje su mistične. Na taj način je ova drevna kultura oduvek bila prikazivana, a tokom nedavne navale interesovanja za Maje, dugačkim nizom dokumentarnih filmova predstavljena je slika ljudi koji praktikuju pogled na svet koji je modernom čoveku veoma težak za razumevanje. Jedna od enigmi koja je oduvek bila naglašavana bio je napredak njihove nauke a iznad svega njihov kalendar. Maje su oduvek bile opisivane kao ljudi koji su bili opsednuti s vremenom, a ova opsesija je kodirana u njihovom enigmatskom kalendaru, u kom izgleda bogovi igraju često kobnu ulogu.

I naravno, za civilizaciju kao što je naša, koja je institucionalizovala oštru liniju razgraničenja između religije i nauke – u kojoj sveštenik nema ovlašćenja da govori o naučnim stvarima a univerzitetski profesor nema ovlašćenja da govori o religioznim načelima – u utvrđenom pogledu na svet, sage o Majama mogu da izgledaju samo kao misterije. Ali smo u stvari možda zapravo mi ti koji su, živeći savremenim načinom života, u civilizaciji koja je izgubila najveći deo svog kontakta sa živim kosmosom i božanskom stvarnošću, postali misteriozni i enigmatični. I možda baš zbog tog razloga i ne možemo da izbegnemo Maje. Čovečanstvo je ono što teži povratku i verovatno će, barem dok ne naučimo ono što ima da se nauči od njih, mnogi ljudi intuitivno osećati da rešenja za mnoge zagonetke ljudske egzistencije svoje poreklo vode od Maja. Otuda smo tokom proteklih nekoliko decenija svedoci pojačanog interesovanja za kalendar Maja.

Izgleda kao da postoji nešto u samoj reči „Maja“ što nam govori o njenoj važnosti. Maja je bilo ime Budine majke. Isto tako, Maja je bilo ime rimske boginje proleća od koje je ime dobio mesec Maj, i uz malo proširenje, bilo je to i ime Isusove majke Marije. Izgleda kao da zvuk reči Maja ima neko univerzalno značenje koje je usađeno u svesti ljudi, jer su mu različite kulture davale značenja poput „majke svetla“, „majke duha“ i „majke znanja“. Možda ne baš samog znanja, nego porekla, dubljeg ženskog izvorišta znanja. Iz tog razloga potragu za Majama razumem kao potragu za poreklom znanja, a tu potragu za poreklom  sam shvatio kao sredstvo za ponovno iznalaženje pogleda na svet prema kome naši životi mogu biti razumevani kao osmišljen, novi pogled na svet koji je jedinstven i u kojem ne postoji linija podele između nauke i duhovnosti.

Imajući u vidu da su Maje živele u univerzumu koji je bio posvećen vremenu, izgleda da ključ za razumevanje ovakvog pogleda na svet leži u shvatanju, i objašnjavanju u suštinskom smislu, kalendara u kom je njihovo znanje o svetom vremenu bilo kodirano. Šta u stvarnosti predstavlja objašnjenje kalendara Maja, međutim, zavisi od čovekove perspektive. Očigledno, za drevne Maje nije postojalo ništa što bi bilo potrebno objašnjavati. Za mene međutim, izgleda da je potrebno prevesti značenje kalendara Maja, i to na način koji je takav da ga mogu razumeti i tradicije koje su drugačije od njihove. Napraviti takav prevod znači i objasniti kalendar Maja, što predstavlja cilj koji sam za svoje istraživanje postavio.

Imajući sve to u vidu, na jednom nivou sam iznenađen kada me propituju o tome šta je to pokrenulo moje interesovanje za kalendar Maja. „Kako je moguće da ne budete zainteresovani za kalendar Maja?“ pomislim tiho, a ponekad bih osetio da osoba postavlja to pitanje sa namerom da stavi poklopac na strahovitu moć objašnjenja koju poseduje kalendar Maja, kao i na rezultat koji predstavlja potresanje (iz temelja) pogleda na svet bilo koje osobe. Moj verbalni odgovor na to pitanje se, međutim, obično sastoji u ukazivanju da je civilizacija Maja, i drevna meksička civilizacija uopšte, bila veoma napredna i značajna za istoriju naše planete. U vreme kad je London bio samo selo, Tikal i Teotihuakan su svaki imali po 100.000 stanovnika ili više, što znači da ignorisanje (od strane današnje globalne kulture) doprinosa koje su ove civilizacije napravile predstavlja veliku aroganciju. Ne postoji nikakav razlog za nas koji živimo u današnjici da korene naše nauke nalazimo isključivo u antičkoj grčkoj.

Sem toga, većina ljudi izgleda da je nezadovoljna sa tako bezličnim odgovorom. Oni osećaju da ima nečega u tome. I da, moram da priznam, nisu baš svi današnji naučnici pohodili džungle Gvatemale u svojoj potrazi za istinom, a posebno ne oni iz udaljene Švedske. Takođe moram priznati da su značajni doprinosi u proučavanju kalendara Maja često dolazili iz veoma neočekivanih izvora – od čudaka – gledano sa uobičajene akademske perspektive. U istoriji Majanizma postoje mnogi primeri za gore izrečeno: Ernst Forsterman, bibliotekar iz Danzig-a koji je svojim proučavanjem drezdenskog kodeksa omogućio ključne uvide u strukturu kalendara Maja; Joseph Goodman, gazda novinske kuće u kojoj je radio Mark Twain, koji je otkrio povezanost između Velikog Brojanja i gregorijanskog kalendara; Yuri Knorozov, lenjingradski etnolog koji je dešifrovao majansko pismo i koji pritom nikada nije ni posetio zemlju Maja; Frank Waters i Hose Arguelles, istoričari sa ezoteričnim sklonostima, koji su skicirali načine za interpretaciju kalendara Maja koji u mnogome prevazilaze dominirajući materijalistički pogled na svet. Čak je i pokojna Linda Schele, profesorica na univerzitetu Teksas, izgleda sa svojom, kako bi sama imala običaj da kaže, provincijskom prošlošću doživljavala sebe kao autsajdera u akademskom svetu.

A možda je tako i moralo biti. Ukoliko je razumevanje kalendara Maja nešto što podrazumeva ne samo naučni proboj, ne samo još jednu promenu obrazaca, već i kompletnu reviziju našeg razumevanja sveta i onoga što zapravo znači biti ljudskim bićem, onda ne možemo očekivati da oni koji se upuštaju u njegovo proučavanje hodaju utabanom stazom, a pretpostavljam da ovo nije bio slučaj ni sa mnom. Događaji mistične prirode su verovatno vodili svakoga ko je ulazio u proučavanje Maja.

Najneobičniji primer takvog mističnog događaja u istoriji Majanizma je verovatno onaj koji je vodio Knorozova ka prevođenju majanskih simbola, i vredan je spominjanja. Tokom drugog svetskog rata Yuri Knorozov je bio mladi student u Lenjingradu sve dok nije mobilisan u Crvenu Armiju, služio je u jedinici koja je opsedala Berlin i koja je stavila tačku na Hitlerovu vladavinu u Nemačkoj. Tokom završnog napada na Berlin, ugledao je Nacionalnu Biblioteku u plamenu i stoga pohitao i nasumice ugrabio knjigu da bi je spasio od vatre. Za pomenutu knjigu se ispostavilo da je faksimil jedina tri preživela Kodeksa Maja koji su u to vreme bili poznati, knjigu koja teško da je bila pristupačna u bilo kojoj knjižari u Staljinovoj Rusiji. Po povratku u Rusiju, bio je podstican na razbijanje majanskog koda, majanske logografije, i sedam godina kasnije objavio je rešenje u ruskom lingvističkom žurnalu. To što je bilo potrebno da prođe trideset godina da bi se to rešenje prihvatilo na zapadu predstavlja posebnu priču. Mogu samo da zamislim kako je njegova odluka da ugrabi baš tu knjigu predstavljala mistični događaj koji ga je usmerio na njegovu misiju u životu.

Stoga izgleda da postoji nevidljivi univerzum koji omogućava upravljanje tokovima događaja, mada mnogi naučnici ne žele spremno da govore o takvim stvarima. Nikakve stvari tako neobične prirode nisu upravljale mojom sopstvenom potragom za misterijom Maja, ali ipak možda nije ni bilo potrebe za svim tim da bih se pokrenuo. Bio sam prirodno privučen materijom a bio sam i otvoren za putovanja. Moj prvi kontakt sa Meksikom bio je 1971-e, kada sam prešao granicu iz Kalifornije ka pustinji Sonora. Osetio sam nagon da idem dalje da bih video piramide. Kvalitet i pogon naših automobila u to vreme, međutim, teško da nas je podsticao na takvo putovanje i zato smo se vratili u SAD. Ali Meksiko me je i dalje privlačio. Bivajući da sam bio podizan u okruženju evropskih intlektualaca i premda mi je istorija Evrope bila poprilično poznata, sama činjenica da su te piramide i postojale u Novom Svetu predstavljalo je enigmu za mene.

A to je zaista enigma, mada se većina ljudi obično ne zaustave da bi razmislili o tome: Ukoliko su oba kontinenta bila nastanjena ljudskim bićima tokom otprilike 30.ooo godina, kako su onda ti ljudi nezavisno jedni od drugih počeli da razvijaju civilizacije samo tokom poslednjih 5.000 godina a izgleda i da su to uradili paralelno jedni s drugima? Pri ovom prvom prelasku meksičke granice otišao sam onoliko daleko koliko je bilo potrebno da bi počeo da proučavam enigmu, a kad sam se vratio u Švedsku i započeo rad na diplomskom ispitu iz toksikologije, druge stvari su mi izbile u prvi plan.

Ali nešto me je primoralo da se vratim, i tako sam odlučio da naučim malo španskog i da se nastanim kod jedne meksičke porodice u Novembru 1979, nakon čega me je trećerazredni voz dovezao do Meride, Jukatana i Gvatemale. I nešto mi se tamo dogodilo. Zaljubio sam se u narod Maja, koji su mi izgleda, preko malih znakova, saopštavali da sam tamo iz nekog posebnog razloga. Izgleda da su u meni ugledali nešto što ja sam nisam video. Tako da sam se u Švedsku vratio srećan, sa unutrašnjom spoznajom o sopstvenoj svrsi u životu, mada još uvek nisam znao šta je ona predstavljala, svoju sobu sam ukrasio sa prekrasnim majanskim tkaninama da bih ovaj osećaj za svrhu održao živim.

Ali u ovom trenutku, opsežniji kontakt sa Meksikom je takođe predstavljao enigmu. Kao biolog i student medicine bio sam treniran da razmiljam o životu kao o slučajnosti, ali zašto sam onda imao taj osećaj da je život posedovao svrhu koja mi je data od strane nečega što je veće od mene? Ovo je izgledalo kao kontradikcija koja je zahtevala razrešenje. Posebno za vreme mog premeštaja u Seattle, iskustva zapanjujućih sinhroniciteta postajala su pravilo umesto da budu izuzetak, na ovom vrhuncu američkog New Age pokreta. I sama činjenica da je relativno rasprostranjena proslava Harmonijske Konvergencije bila zasnovana na vezi sa kalendarom Maja – sa danima 1 Imix i 2 Ik u klasičnom tzolkin brojanju – učinila je da shvatim da nisam bio sam u svojoj inspiraciji Majama.

Nekoliko duhovnih hodočašća ka zemlji Maja me je potom dublje usidrilo u njihov način razmišljanja. Ali tek sam, po svom preseljenju natrag u Švedsku 1994, ozbiljno počeo da radim sa njihovim kalendarom i postavio sebi za cilj njegovo razjašnjenje, da bi nekako preneo njegovo značenje modernim ljudima. A postojao je i razlog zbog kojeg sam se vratio da radim ovaj posao. Geospiritualna pozicija Švedske bila je veoma povoljna prema opisu majanskog kalendara, izgovoreno u terminima koji su razumljivi za moderne ljude. I možda je, u tom smislu, takođe postojao i razlog za sticanje temeljnog naučnog obrazovanja. To mi je pružilo dublje poštovanje za naučni metod i za njegovo insistiranje na činjenicama i logici. Ne želim da tvrdim da se moje interpretacije ne mogu ispitivati, samo da su zasnovane na činjenicama i vremenskim odrednicama koje prihvata današnja nauka. Iz tog razloga, civilizacije i svetovi za čije postojanje ne postoje dokazi, nasuprot najskorijih ezoteričnih pokušaja u ujedinjavanju nauke i duhovnosti, nisu deo slike koja je ovde predstavljena.

A ipak, uprkos ovakvom empirijskom pristupu ova knjiga nije namenjena prvenstveno naučnicima, stoga da sam izbegao pravljenje velikog broja referenci ili predstavljanje dugih i komplikovanih argumenata sa ciljem podupiranja mojih razmišljanja. Većina činjenica može, međutim, biti lako proverena u bilo kojoj enciklopediji novijeg datuma. Detaljnija prezentacija, sa referencama i detaljnijim zaključcima i opisima svih ciklusa kreacija koji su uključeni, će umesto toga biti prezentovana u mom još (do tada) ne objavljenom rukopisu pod nazivom Teorija Svega – Evolucija Svesnosti i Postojanje Boga Dokazano Pomoću Nauke o Vremenu Maja, za koju se nadam da će jednoga dana izaći u javnost.

I sve to iz razloga što, nažalost, kalendar Maja predstavlja jedino izuzetno učenje sa kojim, u okvirima modernog školstva, moram pretpostaviti da velika većina čitalaca još nije ni upoznata. Iz ovog razloga, i da ne bi nepotrebno opterećivao prezentaciju sa previše detalja, diskusije o tzolkinu i još neke vruće teme sam postavio u dodatku. Nadam se da će na kraju većina ljudi biti upoznata sa bogatstvima koja nudi kalendar Maja, da će ih primeniti u svojim životima i da će koristiti kalendar Maja makar kao dodatak sadašnjem kalendaru, iako je veći deo ovog bloga usmeren na prezentaciju sveukupne perspektive u vezi sa njegovim značenjem.

Na kraju, želeo bih da kažem da objavljivanje majanskog pogleda na stvari ili donošenje majanske poruke čovečanstvu nikada nisam video kao svoju misiju. Smatram da su Maje najbolje opremljeni da to sami urade. Moj udeo u ovoj knjizi predstavlja potragu za suštinom onoga što je univerzalno u majanskom kalendaru. Tako da ovo ne predstavlja knjigu koju su pisale Maje ili knjigu koja tvrdi da su u njoj izneta viđenja onako kako ih Maje doživljavaju. Sam sam odgovoran za ove misli.

Niti je ovo knjiga o Majama. Ja nisam antropolog koji proučava Maje ili njihov kalendar sa neke već utvrđene spoljašnje pozicije. To je knjiga delimično inspirisana Majama, ali isto tako i mnogim drugim izvorima. Više sam kao svoj zadatak video saopštavanje modernim ljudima onoga što kalendar Maja znači za nas i za našu sadašnju civilizaciju, zato što je danas potrebno da shvatimo, iznad svega, da je kalendar Maja univerzalni kalendar koji poseduje potencijalnu vrednost za čitavo čovečanstvo, bez obzira na religiju, rasu, pol ili političke ideje. Kalendar su možda izmislile Maje, ali fenomen koji on opisuje dešava se u današnje vreme i uglavnom u drugim delovima sveta, mada to većina ljudi ne zna. Odatle i dolazi potencijal za ujedinjavanje ne samo religijskih tradicija sveta već isto tako i raznih fragmentiranih disciplina moderne nauke, i u tom procesu ujedinjavanje celokupne nauke sa religijom. Pravilno shvaćeno, kalendar Maja je stoga alatka za ujedinjavanje čovečanstva i njegovih različitih tradicija mišljenja, kao i njegovog osvešćivanja da postoji svrha za naš život na ovoj zemlji, i taj život je deo većeg plana. Iznad svega, to je alatka za prevazilaženje granica i promovisanje uzvišene zajedničke perspektive među svim ljudskim bićima. Nadam se da ćete se složiti sa mnom i stoga poželeti da učestvujete u rasprostranjivanju ovakve perspektive.

Carl Johan Calleman,

Sundborn, Švedska, na plameni dan 4 Ahau, 1.3.o galaktičkog podzemlja (28. Februar 2000)