Proboji Ka Svetlu

Kada bace pogled na tabelu sa redosledom trajanja baktuna, ljudi obično posebno uočavaju jednu stvar, i daju joj prednost u odnosu na druge. Ta stvar predstavlja početak baktuna 8,  u kojem prepoznaju pojavu hrišćanstva: smatra se da je Isus Hrist razapet na krst oko 33-e godine nove ere, dok se Pavle, koji je na mnoge načine postao začetnikom hrišćanske religije, u hrišćansku veru preobratio oko 37-e godine nove ere. Potom su, 49-e godine, na susretu u Jerusalemu, Apostoli napravili konačni raskid sa Judaizmom. Na ovom susretu je odlučeno da bilo ko, uključujući i ne-etničke Jevreje koji nisu bili očišćeni od greha i nisu u potpunosti sledili Mojsijev zakon, mogao postati članovi hrišćanske zajednice. Broj sledbenika hrišćanstva nastavljao je da raste sa nastupanjem baktuna 8, sve dok, otprilike na njegovom završetku, hrišćanska crkva nije postala spiritualno oružje rimske imperije.

Zašto se sve ovo dogodilo, i, iznad svega, zašto se Hrišćanstvo pojavilo baš u ovo vreme? Isusova poruka o jednom Bogu, bogu ljubavi i samilosti, izgleda da je bezvremena, pa zašto se onda ova religija proširila ka samom središtu rimskog carstva odmah na početku ovog baktuna, i zašto je na kraju dovela do toga da se imperatori odreknu sopstvenog božanskog statusa? Izgleda kao da je novo božanstvo, stvorivši „novu“ energiju koja je dominirala umovima ljudi toga doba, vladalo u ovom baktunu. Ako je to tako, onda bi nam možda Veliko Brojanje koje su koristile Maje moglo pomoći da razumemo zašto se sve ovo dogodilo, pošto se pojava hrišćanstva u tolikoj meri podudarala sa jednom od smena baktuna (što je, uzgred rečeno, približno vreme kad je Veliko Brojanje i ušlo u upotrebu). Izvesno je da bi, ukoliko baktuni Maja odslikavaju različite „energije“, to nagoveštavalo značajnu promenu u našem pogledu na svet. To bi značilo da baktuni Velikog Ciklusa opisuju evoluciju ljudske duhovnosti, i načine na koje nastaju nove zamisli. Jedan od aspekata Isusovog učenja koji ga izdvaja od Judaizma, iz kojeg je potekao, bio je naglasak bačen na buduće Carstvo Božije, Carstvo u kom bi ljudska bića mogla steći večni život. U drevnoj srednje-američkoj mitologiji, baktunom 8 vladao je Kecalkoatl, i pošto je on predstavljao božanstvo koje je donelo svetlo ljudskim bićima, možemo primetiti podudarnost sa svetlošću Hristovom. Stoga na ovom mestu otvaramo temu koja će prožimati čitav ovaj blog: -Stvarnost koju opisuje kalendar Maja identična je stvarnosti koja je opisana u Bibliji.

Još jedna stvar koju bi valjalo primetiti u vezi sa serijom od 13 baktuna (na koju je ukazao Frank Waters u svom delu Mistika Meksika) jeste ta da se sam njen početak podudara sa prvom pojavom razvijenijih ljudskih civilizacija, pre otprilike 5.000 godina. Iz toga sledi da prvo korišćenje pisma potiče od Sumeraca, koji su između 3.200-te i 3.000-te godine pre Hrista (datiranje glinenih pločica ne ide uvek lako) koristili logograme zarad čuvanja informacija. Poput toga, arheolozi se obično slažu da je Faraon Menes, koji je ujedinio Gornji i Donji Egipat i osnovao prvu dinastiju, živeo između 3.100-e i 3.050 godine pre Hrista. Ubrzo potom su ljudi koji su pripadali ovoj naciji angažovani na velikom građevinskom poduhvatu i najstarija piramida u Egiptu – Džoserova piramida, je, pomoću tehnike koja koristi radioaktivni ugljenik, datirana na 2975-u godinu pre Hrista. Početak Velikog Ciklusa takođe je i približno vreme prvog korišćenja bronze. Zajedno uzevši, izgleda da mnoštvo dokaza ukazuje na to da su se prve razvijenije ljudske civilizacije, a zasigurno i prve nacije, pojavile u vremenu oko početka Velikog Brojanja.

Nakon toga, interesantno je čuti i šta su drevne Maje imale da kažu u vezi sa datumom početka Velikog Brojanja. Postoji legenda koja kaže je da je na početku ove kreacije, u Hramu Krsta u Palenkeu – jednom od najčarobnijih i najlepših gradova Maja – posađeno Drvo Sveta, Wakah-Chan (u prevodu Mlečni Put). Rečeno je takođe i to da se na početku Velikog Brojanja „Prvi Otac oglasio rečju svojom“ a potom se, dok je nova svetlost prodirala, „pretvorio u nebo“. Ovo je prilično drugačije u odnosu na ono kako u današnje vreme većina ljudi sagledava stvari. Ipak, izgleda i kao nagoveštaj da su prve ljudske civilizacije koje su se pojavile na ovoj planeti možda bile rezultati započinjanja nove božanske kreacije. To bi značilo da nije bila slučajnost što su se egipatska i sumerska civilizacija pojavile baš u to vreme. Umesto toga, njihova pojava bi mogla biti rezultatom započinjanja nove ere, jednog od „svetova“ Maja. Ukoliko je tako, Veliki Ciklus drevnih Maja bi zapravo mogao biti hronologija čitave planete, koja podjednako deluje i na Istok i na Zapad, i nije relevantna samo za Srednju Ameriku. To bi, na kraju krajeva, značilo i to da je napredak naše civilizacije u stvari manifestovanje Drveta Sveta i božanske SVETLOSTI, kao i to da Veliki Ciklus Maja predstavlja hronologiju pojavljivanja te SVETLOSTI.

Ukoliko prvi od ovih 13 baktuna započinje sa novim Nebom, izgleda logično, kao što i sugerišem, da i svaki od narednih baktuna isto tako predstavlja novo Nebo kroz koje SVETLOST može da prolazi. Ovo bi, između ostalog, značilo i to da je pojava hrišćanstva na početku osmog baktuna bila rezultat jednog od Trinaest Nebesa koje je Prvi Otac uzdigao. Postojanje Trinaest Nebesa u božijoj kreaciji bi onda moglo da objasni i svetost broja 13, koja je, na primer, izražena u broju Isusovih sledbenika (12+1=13), i na mnoge druge načine u okviru različitih duhovnih tradicija širom sveta.


Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: