Poglavlje 1: Piramida Kukulkan u Čičen-Ici

Pernata Zmija Kecalkoatl (Kukulkan)

 

Od svih legendi pre-kolumbovske Amerike, legenda o Pernatoj Zmiji, koju su Asteci zvali Kecalkoatl a Maje Kukulkan, jedna je od najvažnijih i izgleda najteže razumljivijih, ali uz to i jedna od onih koja se najteže dovode u vezu sa modernim čovekom. Mi čak ne znamo ni kako da je (ili to) opišemo. Da li je Pernata Zmija mit, kult, religija, legenda, osoba, mentalni kompleks, božanstvo, Bog ili šta je već? Sve što možemo reći je to da u nekim od najvećih gradova-hramova drevnog Meksika, na primer Teotihuakanu u okolini današnjeg Meksiko Siti-ja i Čičen-Ici na severnom poluostrvu Jukatan, na svakom koraku nalazimo potvrde o postojanju Pernate Zmije. U Čičen-Ici nailazimo na zmije koje leže u travi, nalaze se i na slikama na zidovima, a na mnoge načine se nalaze i na njihovoj centralnoj piramidi, piramidi Kukulkan. I u Teotihuakanu takođe postoji predivan i značajan hram Kecalkoatla. Uprkos tome, stari narodi nam nisu ostavili nikakav vodič sa objašnjenjem: „Pernata Zmija je . . .“ Sve u svemu, njeno postojanje je bilo toliko očito ljudima drevne Srednje Amerike, da oni nisu videli nikakav razlog zbog kojeg bi bilo kome takvo objašnjenje bilo potrebno.

 

Zalazak Sunca na prolećnu ravnodnevnicu nad piramidom Kukulkana u Čičen-Ici

 

Mapa Srednje Amerike sa današnjim granicama

 

Mapa oblasti naseljenih Majama

Ali danas nam takvo objašnjenje izgleda nije ni potrebno. Ponekad „kult“ Kecalkoatla prkosi našem razumevanju. Čak i slučajni posetilac ne može da se otrgne utisku da je napredak kulture Maja kroz njihovu arhitekturu i umetnost očigledan, ili je pak istaknut u njihovom sistemu kalendara, astronomiji i matematici. Zašto je onda ova napredna kultura obožavala zmiju, zmiju koja nas je, usput, mnogo puta ismevala? Isto tako izgleda i da fenomen Kecalkoatla ne liči na druge bogove Maja, koji se pojavljuju uglavnom kao deformisani ljudi sa čudnim izgledom. On (Kecalkoatl) izgleda u većoj meri predstavlja natprirodno božanstvo nego što to čine ostali bogovi Maja. Kod Kecalkoatla postoji nešto što ga čini posebnim.

Prolećna ravnodnevnica je veoma poseban događaj za piramidu Kukulkana u Čičen-Ici. Svake godine u ovo vreme, nekih 60.000 hodočasnika iz mnogih krajeva sveta posećuju Čičen-Icu. To se dešava iz razloga što je baš na ovaj dan, i u mnogo manjoj meri na okolne dane, moguće gledati silazak Kukulkana niz jedno od stepeništa na piramidi. Ono što se obelodanjuje na ovaj dan jeste način na koji su sedam trouglova projektovani na stepenište sa ciljem stvaranja pojave zmijske krljušti, čija glava je kip na dnu stepeništa piramide.

Sa ovim fenomenom sam već bio upoznat nekoliko puta, ali pre nego što sam ga zaista i video, bilo mi je teško da razumem u kolikoj meri je zaista veličanstven. Da je bio deo Starog Sveta, stari Grci bi ga sigurno ubrajali među 7 svetskih čuda. Način na koji je piramida Kukulkana pozicionirana i izgrađena da bi proizvela ovaj efekat je zaista zapanjujući. Kad bih sam pokušao da napravim ovakvu piramidu, pojma ne bi imao odakle da počnem. Čak i kad bi znao, nesavladiv zadatak bi i dalje predstavljalo matematičko planiranje njenog dizajna, i to tako da sedam trouglova svetla prošaranih sa 6 trouglastih senki budu projektovani na stepeništu samo na dan prolećne ravnodnevnice. Čitava građevina svedoči o rezonansi sa kosmosom koja je u mnogome superiornija od naše.

„Šta je poruka ove projekcije?“ mogli bi smo se upitati. Piramida Kukulkana predstavlja zadnji veliki građevinski poduhvat koji su izvele drevne Maje, i stoga je moguće da prenosi jednu kritičnu poruku. Ukoliko su želele da daju poslednji trijumfalni izraz svoje kulture, tada im je bilo vreme da to i učine. Možda je onda ovo bila poruka koja je služila kako za obrazovanje njihovih savremenika, tako i za razumevanje budućih naraštaja. Oni su znali da će se njihova era na neki način ponoviti, i stoga su osmislili kalendar koji će opisati ovaj ponavljajući vremenski obrazac. Uprkos njihovom velikom interesovanju za praćenje vremena i pedantnom zapisivanju datuma na stelama, Maje su u suštini bezvremene. Ono što su učinili za njihovu sadašnjicu, činili su i za budućnost.

Čičen-Ica je ono što arheolozi zovu tihi grad. To znači da nasuprot ranijim gradovima Maja na jugu, koji su iznenada napušteni oko 800-e godine nove ere, ne postoji puno natpisa koji bi nam govorili o ceremonijama koje su izvodili šamanski kraljevi za vreme smena kalendarskih ciklusa, ili nečega sličnog. Umesto toga, u Čičen-Ici arhitektura je ta koja govori i čovek mora biti otvoren da bi čuo građevine kako govore. A piramida Kukulkana sadrži mnoštvo obrazovnog materijala. Prost primer je taj da kada saberemo broj stepenika na sva četiri stepeništa (4×91) i iskombinujemo ga sa gornjim nivoom, dobijamo broj dana u godini. Važnija ezoterična poruka bila bi to da je piramida građena u hijerarhijskom maniru, sa devet terasa koje simbolizuju Devet Podzemnih Svetova za koje su Maje verovale da obrazuju ovu kreaciju.

Ali hajde da se vratimo na Kecalkoatla (u nastavku ću koristiti raširenije astečko ime za Pernatu Zmiju Kukulkan). Sve standardne knjige o meksičkoj kulturi ponavljaju istovetne opise Kecalkoatla kao da kopiraju jedna drugu: Ime Kecalkoatl izvedeno je od predivne ptice Kecal, nacionalnog simbola Gvatemale, i koatla što u prevodu znači „zmija“. Ime Kecalkoatl znači i „Plemeniti Blizanac“, pošto je imao i večitog rivala, tajanstvenog blizanca Tezkatlipoku, obožavanog od strane moćnih sveštenika koji su bili u sukobu sa onima koji su obožavali Kecalkoatla. Kecalkoatl je predstavljao božanstvo koje se preoblikovalo u planetu Veneru, i u prastara vremena bilo je poštovano širom Srednje Amerike. Bio je i bog vetra, i smatran je jednom od prvih kreacija Stvoriteljevog dualiteta. Doprineo je i stvaranju svesnog univerzuma a u posebnoj meri i stvaranju kulture, umetnosti, nauke i kalendara.

Kecalkoatl ponekad uzima i ljudski oblik. Jednom prilikom se inkarnirao u gradu Tula, glavnom gradu Tolteka u severnom Meksiku, gde je kao bog-kralj vladao od 947 do 999 godine godine nove ere (neki izvori govore i malčice duže) pod imenom Ce Akatl Tipilcin, visoki sveštenik. Pošto je ovaj bog-kralj pokušao da ubedi svoj narod da prestane sa praksom prinošenja ljudskih žrtava, prognan je iz grada od strane poštovalaca Tezkatlipoke. Potom je isčezao i ukrcao se na splav sačinjen od zmija na obali meksičkog zaliva, i nestao na istoku. Prema alternativnoj verziji, otišao je ka poluostrvu Jukatan i gradu Čičen-Ici, gde je duhovno ojačao i vladao mnogo godina. Međutim, pre napuštanja svoje rodne Tule, on se zakleo da će se vratiti na dan Ce Akatl u godini Ce Akatl prema toltečko-astečkom kalendaru, po čemu je i dobio ime. Kao dodatak ovim legendama, postoje i one koje govore o bradatom čoveku svetle puti koji je u dalekoj prošlosti podučavao ljude širom Srednje Amerike. Legenda kaže da će ovaj čovek (po svom povratku) zabosti simetrični (izbalansirani) krst u tlo.

Kada je Hernan Kortzes, španski osvajač, po dolasku u Meksiko zabio krst u tlo na Veliki Petak 1519-e godine, iskrcao se pored mesta sa kojeg je Tipilcin otišao, u blizini današnjeg Verakruza. To se prema astečkom kalendaru dogodilo u godini Ce Akatl (Jedan Trska) i na dan Ce Akatla. Ubrzo posle toga moćni astečki vladar Montezuma Drugi, koji je mogao da podigne vojsku od 100.000 ljudi, saznaje za dolazak bradatih pridošlica bele puti. Makar ispočetka, Montezuma je verovao da Hernan Kortez predstavlja Kecalkoatla koji se vratio, i bojao se da bi njegovom svetu sada mogao doći kraj. Ipak, iz razloga što krst koji je Kortez zabio u Verakruzu nije bio simetričnog oblika, neki meštani su zaključili da Kortez nije bio Kecalkoatl, nego varalica.

U naredne dve godine Kortezova vojska od 350 konkvistadora i 16 konja zajedno sa njihovim domaćim izdajnicima, dovela je do strmoglave propasti velikog astečkog carstva. Kortez je pritom preduzimao mnoge brutalnosti i očigledno je bio vođen uglavnom svojom žudnjom za zlatom i željom da bude prihvaćen od strane španske kraljevske krune, i izgleda da se danas sve strane slažu da Hernan Kortez nije predstavljao Kecalkoatla. Ipak, čovek bi se mogao zapitati zbog čega se moćni vladar Montezuma uznemirio čuvši za dolazak ove male družine. Možda je negde u sebi osećao da su njegovi ljudi delali na načine na koje se to od njih nije očekivalo, delom i zbog toga što su ljudska bića prinosili kao žrtvu. Ca Akatl Tipilzin, bog-kralj i inkarnacija Kecalkoatla, se suprostavljao ovakvom žrtvovanju ljudi, i ovde nailazimo na paralelu sa Isusom Hristom, koji je propovedao prestanak svih prinošenja žrtvi. Ova i mnoge druge paralele između Isusa Hrista i Kecalkoatla, su dovele određene ljude do zaključka da su Hristi i Kecalkoatl po svojoj prirodi zaista istovetni.

Mada nepoznato većem delu sveta, ove priče i njihove varijacije i dalje igraju veoma važnu ulogu u duhovnom nasleđu svih meksikanaca. One, na neki način, omogućavaju meksikancima da ispitaju svoje izmešano indijansko i špansko nasleđe, i da prihvate breme svog porekla. Ipak, danas skoro niko ne zna ko je zapravo bio Kecalkoatl, iako se pojavio u sam osvit srednje-američke civilizacije i za milione ljudi predstavljao predmet obožavanja koje je trajalo bar hiljadu godina. Kroz upoznavanje sa ovim legendama međutim, trebalo bi da budemo svesni da svi opisi Kecalkoatla kao ljudskog bića datiraju iz kasnijih astečko-majanskih zapisa iz 16-og veka, i da su ih ponekad pisali sami Španci. Svi izveštaji iz klasičnog (200-900 godina nove ere) i post-klasičnog perioda (900-1200 godina nove ere) Kecalkoatla opisuju kao božanski princip a ne kao ljudsko biće. Svuda po hramovima u Teotihuakanu i Čičen-Ici vidimo dokaze o prisustvu ovog principa, i jedini simbol obožavanja u Starom Svetu koji bi se po važnosti mogao uporediti sa Kecalkoatlom u Novom Svetu jeste Krst. I možda bi, ukoliko su Kecalkoatl i Krst jedno te isto, o Hristovom povratku mogli nešto naučiti iz povratka Kecalkoatla. Nakon svega, drevni ljudi Srednje Amerike su posedovali mnogo razvijeniji osećaj za proročanstva, nego što ga ima većina nas u današnje vreme. Maje su imale posebno napredan kalendar, koji su koristile kao okvir za svoja proročanstva; koji im je navodno dala Pernata Zmija. Stoga bi, u razmatranju povratka Hristove svesnosti, kalendar Maja bi mogao biti dobro mesto za početak.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: